Da li su nove generacije nezadovoljnije od prethodnih: Šta se događa sa srećom?

Ustanovljeno je da se ukupan broj ljudi koji sebe smatraju srećnim od početka sedamdesetih pa do današnjih dana postepeno smanjivao,

Sreća je u opadanju, saglasni su naučnici, bilo da zaključuju kako taj trend traje još od sedamdesetih prošlog veka ili da je do suštinskog preokreta došlo početkom ovog milenijuma. Zašto kod današnjih mladih, koji se uprkos ekonomskoj krizi ne lišavaju navika potrošačkog društva, preovladava uverenje da su njihovi roditelji bili srećniji, a da se budućim generacijama sve crnje piše? Psiholozi kažu – zbog izneverenih očekivanja.

Mada sreća nije roba na berzi, niti ju je moguće precizno kvantifikovati, osećaj subjektivne sreće i blagostanja postao je čest i veoma važan predmet istraživanja ne samo psihologa, sociologa i antropologa, već i ekonomista i statističara, a rezultate ovih studija često koriste i političari, kao i predstavnici advertajzing industrije širom sveta.

Naučnici su ustanovili da osobe sa većim stepenom ove vrste blagostanja u proseku imaju uspešnije karijere, duže i srećnije partnerske veze i bolje fizičko zdravlje, pa, po pravilu, i žive duže.

Najnovija studija objavljena u naučnom časopisu Social Psychological and Personality Science pokazuje da je jaz u osećaju ličnog zadovoljstva između generacija sve manji, odnosno da ljudi postaju jednako (ne)srećni, bez obzira na uzrast. Grupa psihologa iz San Dijega je u periodu između 1972. i 2014. godine sprovodila anketu na čak 1,3 milion ispitanika na tlu Sjedinjenih Država, sa veoma jednostavnim pitanjima na koje je trebalo odgovoriti opisujući sopstveni stepen sreće na skali od jedan do tri. Na osnovu dobijenih rezultata ustanovljeno je da se ukupan broj ljudi koji sebe smatraju srećnim od početka sedamdesetih pa do današnjih dana postepeno smanjivao, odnosno pao je sa 38 na 32 odsto među ispitanicima starijim od trideset godina.

Poruka jedne mame: Siromaštvo nije prepreka za sreću porodice

Jedan raniji naučni rad šestoro psihologa sa Nacionalnog instituta za zdravlje u Sjedinjenim Državama pokušao je da ustanovi promene u osećaju sreće i blagostanja među generacijama od 1885. godine naovamo. Objektivne okolnosti, oličene u ekonomskom blagostanju, nesumnjivo su se menjale nabolje kako su decenije prolazile, sa najgorim periodima za vreme Velike depresije i neposredno posle Drugog svetskog rata. S druge strane, psihološko blagostanje temelji se na ličnim težnjama pojedinca, a naučnici su ustanovili da osobe sa većim stepenom ove vrste blagostanja u proseku imaju uspešnije karijere, duže i srećnije partnerske veze i bolje fizičko zdravlje, pa, po pravilu, i žive duže. Prema autorima ove studije, sve do prve decenije ovog milenijuma nove generacije postajale su sve srećnije, međutim, tada je došlo do – preokreta.

U nastavku: Zašto smo sve manje srećni?

1 2 3 Sledeća strana