Ustanovljeno je da se ukupan broj ljudi koji sebe smatraju srećnim od početka sedamdesetih pa do današnjih dana postepeno smanjivao,
Sreća je u opadanju, saglasni su naučnici, bilo da zaključuju kako taj trend traje još od sedamdesetih prošlog veka ili da je do suštinskog preokreta došlo početkom ovog milenijuma. Zašto kod današnjih mladih, koji se uprkos ekonomskoj krizi ne lišavaju navika potrošačkog društva, preovladava uverenje da su njihovi roditelji bili srećniji, a da se budućim generacijama sve crnje piše? Psiholozi kažu – zbog izneverenih očekivanja.
Mada sreća nije roba na berzi, niti ju je moguće precizno kvantifikovati, osećaj subjektivne sreće i blagostanja postao je čest i veoma važan predmet istraživanja ne samo psihologa, sociologa i antropologa, već i ekonomista i statističara, a rezultate ovih studija često koriste i političari, kao i predstavnici advertajzing industrije širom sveta.
Naučnici su ustanovili da osobe sa većim stepenom ove vrste blagostanja u proseku imaju uspešnije karijere, duže i srećnije partnerske veze i bolje fizičko zdravlje, pa, po pravilu, i žive duže.
Najnovija studija objavljena u naučnom časopisu Social Psychological and Personality Science pokazuje da je jaz u osećaju ličnog zadovoljstva između generacija sve manji, odnosno da ljudi postaju jednako (ne)srećni, bez obzira na uzrast. Grupa psihologa iz San Dijega je u periodu između 1972. i 2014. godine sprovodila anketu na čak 1,3 milion ispitanika na tlu Sjedinjenih Država, sa veoma jednostavnim pitanjima na koje je trebalo odgovoriti opisujući sopstveni stepen sreće na skali od jedan do tri. Na osnovu dobijenih rezultata ustanovljeno je da se ukupan broj ljudi koji sebe smatraju srećnim od početka sedamdesetih pa do današnjih dana postepeno smanjivao, odnosno pao je sa 38 na 32 odsto među ispitanicima starijim od trideset godina.
Poruka jedne mame: Siromaštvo nije prepreka za sreću porodice
Jedan raniji naučni rad šestoro psihologa sa Nacionalnog instituta za zdravlje u Sjedinjenim Državama pokušao je da ustanovi promene u osećaju sreće i blagostanja među generacijama od 1885. godine naovamo. Objektivne okolnosti, oličene u ekonomskom blagostanju, nesumnjivo su se menjale nabolje kako su decenije prolazile, sa najgorim periodima za vreme Velike depresije i neposredno posle Drugog svetskog rata. S druge strane, psihološko blagostanje temelji se na ličnim težnjama pojedinca, a naučnici su ustanovili da osobe sa većim stepenom ove vrste blagostanja u proseku imaju uspešnije karijere, duže i srećnije partnerske veze i bolje fizičko zdravlje, pa, po pravilu, i žive duže. Prema autorima ove studije, sve do prve decenije ovog milenijuma nove generacije postajale su sve srećnije, međutim, tada je došlo do – preokreta.
U nastavku: Zašto smo sve manje srećni?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Dr Zoran Milivojević: Zašto se brakovi u Srbiji raspadaju?
“Birajući partnera, ne slušajte samo srce, spojite srce s mozgom. Osoba koju volim i veza dve su odvojene kategorije”, govori Milivojević, citirajući Stanislava Feldmana. “Često kad nađemo osobu koju volimo mislimo da će...
Dečji biseri: Moja mama je terminator, radi na terminalu
Kako se svakodnevno druži sa skoro tri desetine mališana, učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak neke od najvećih bisera svojih učenika podelila sa nama Deca su odgovarala na pitanja šta je to...
Pravda za baku
Autor: Zoran Milivojević Možda ste već videli kratki video raširen na društvenim mrežama i objavljen u nekim novinama, u kojem je policija na ulici zaustavila gospođu stariju od 70 godina,...
Kako ostati normalan u karantinu?
Sve znate. Informacije stižu sa svih strana. Tačne informacije, lažne informacije. Previše informacija. Policijski čas. Karantin. Pandemija. Strah. Panika. Neizvesnost. Očaj. Usamljenost. Bespomoćnost. Bes. Da li je normalno u ovakvim okolnostima osećati...
Nema komentara.