Disciplinovanje dece jedan je od najznačajnijih – i najtežih – poslova koje roditelj ima. Uprkos tome, malo je onih koje su podučavali kako da ispravno disciplinuju svoje dete.
Zatvori su puni dece koja su odgajana uz kazne, batine i zastrašivanja i znali su da rade pogrešno. Deca odgajana bez kazni imaju mnogo veće šanse da izaberu pravi put iz nekoliko razloga:
Vaspitanje dece nije posao kontrolisanja. Deca nisu nerazumne beštije koje isisavaju vaše strpljenje. Oni su mali ljudi željni razumevanja i pomoći. A kada ih dobiju, bićete zapanjeni učinkom.
Po mom mišljenju, glavne dečje krivice, zbog kojih mora da sledi stroga kazna, su bezobrazluk u odnosu na odrasle ljude, laž i demonstrativna neposlušnost.
Upotreba nagrada i kazni je jedan od načina na koji odrasli ukazuje detetu šta je dobro a šta loše. Odrasli imaju sliku o tome koja ponašanja kod deteta žele da podstaknu, a koja da umanje, odnosno eliminišu. Da li treba koristiti ova dva mehanizma u procesu vaspitavanja dece, pitanje je na koje često dobijamo odgovor u knjigama i člancima iz oblasti roditeljstva.
Kako ova majka tvrdi, škola i nadležni nisu reagovali u skladu sa procedurama, niti su o incidentu obavestili nju kao roditelja, te je za sve saznala kada je pozvala sina. Sa druge strane, škola tvrdi da su postupali u skladu sa zakonom.
