Mi ne možemo kontrolisati to kako se drugi ljudi osećaju, šta rade, kakva su im uverenja. Pokušajima da kontrolišemo nešto što u stvari ne možemo bijemo bitku koja je unapred izgubljena.
Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.
Detetu se slama volja, oduzimajući mu pravo na dragoceno NE. Poruka koja ostaje urezana u psihi i telu jeste da je suprotstavljanje i zauzimanje za sebe bolno i/ili suštinski uzaludno.
Na južnom polu naše planete, Antarktiku, postoji jedna stvar koja zvuči kao da pripada naučnoj fantastici: pitanje „koliko je sati?” tamo nema jedan tačan odgovor.
