Dečji pesnik Ljubivoje Ršumović u Vranju govorio o svom “receptu” za srećno detinjstvo. Zašto je odrastanje na selu, posebno danas, postalo istinska privilegija
Popularni Ršum sa mladim Vranjancima
JEDAN od najvećih srpskih pesnika, Ljubivoje Ršumović – razmišljajući o savremenim tehnologijama i njihovim uticajima na decu, o porodici kao stubu razvoja deteta i o tome koliko je važno da pesnici budu među učenicima – smatra da mališane ne treba odvraćati od televizije i računara, te ne skriva uverenje da je srećno detinjstvo postalo svojevrsna privilegija onih na selu.
– Porodica je najvažnija i najbitnija, zato što se ličnost čoveka formira do treće godine. Tako kaže dr Vladeta Jerotić, a ne ja… Do pete godine, dete u gradovima je obično prepušteno najpre roditeljima, pa onda vaspitačima. Na selu su to, po pravilu, otac i majka, pa je na njima velika odgovornost – smatra Ršumović.
Pročitajte i: Ljubivoje Ršumović: Odrasli nisu dorasli deci
U današnje vreme, međutim, upravo su roditelji pritisnuti brigama…
– Nažalost, tu su i gluposti koje vide na televiziji, naročito tokom skupštinskih prenosa, a tom zaglupljivanju naroda izložena su i deca. To je loša strana tehnologije, mada su kompjuteri i telefoni korisni, te imaju svoje mesto i na selu. Van gradova, međutim, mališani dobijaju obaveze od malih nogu i ne mogu stalno da bulje u tablet i gledaju crtane filmove – veli pesnik koji je nedavno, u okviru Književne kolonije, gostovao u Vranju.
Tokom druženja sa mališanima, mnoga deca su bila oduševljena činjenicom da vide “pravog” pesnika, pa su želela da s njim razgovaraju, fotografišu se…
– Ti susreti mi mnogo znače, mada verujem da su za njih dragoceniji. Šta bih ja dao da sam lično upoznao Branka Ćopića, kojeg sam “znao” preko njegovih dela. To je nezamenljivo… Svojevremeno sam predlagao ministru prosvete da nas 12 pisaca, među kojima bi bili Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Duško Radović, Dragan Lukić… primi u radni odnos, da nam obezbedi plate u Ministarstvu, pa da nam radna obaveza bude da u svakoj školi koja ima neku godišnjicu ili nas pozove bez nekog naročitog povoda održimo literarni čas – priseća se Ršumović.
Pročitajte i: Intervju – Ljubivoje Ršumović: Treba prvo zainteresovati roditelje
Nažalost, to nije prihvaćeno, pa zato ima škola u koje pesnička noga nikada nije kročila, a nisu tako retke ni kuće u kojima nema baš nijedne knjige…
RAZLIKA
GOVOREĆI o razlici između odrastanja u selu i gradu, pesnik, koji je i sam odrastao u ruralnoj sredini, veli: – Deca na selu su povlašćenija. Tamo se rađaju ljudi, a u gradovima – kućni ljubimci!
J. Stojković
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Intervju, Vesna Aleksić: Iskrenost i jednostavnost su gorivo za sve dobre knjige
Ana je nosila naočare za čitanje nota samo dok svira. Imala je pankersku frizuru, volela je Mocarta i grupu Kleš. Tijana, njena cimerka, volela je Vivaldija, Zagora i – Anu....
Priča o Strahinji, iz pera četrnaestogodišnjeg beogradskog dečaka
O Tomi Ristovskom, dečaku iz Beograda koji piše bajke, pisali smo 2015. godine. “Kada je bio jako mali, pred spavanje sam morala da izmišljam bajke i nikada nije želeo da sluša jednu...
Radosti detinjstva daju dobrotu i snagu za čitav život
Na krilima radosti je nova zbirka pesama u ediciji za mlađe osnovce Razvigor. Ova zbirka stihovanih, stvarno doživljenih pričica govori o onome što raduje decu. To su događaji u kojima...
To je što vi niste znali, smeh vam fali!
Piše: Jelena Tasić Među dvadesetak naslova u „Pustolovinama“ namenjenim za uzrast predškolaca i mlađih osnovaca, Kreativni centar je objavio pet čika Braninih knjiga: „Zunzarina palata“, „Priča o valjušku“, „Vrlo retka...
1 komentar.