Naravno da osećanja ne treba potiskivati, ali toliko insistiranje na njima zapravo će kod deteta stvoriti utisak da je to nešto strašno važno, nešto o čemu treba stalno misliti. Dok, zapravo, čovek 99% vremena ne oseća nikakve posebne emocije.
Obično postoje dobri razlozi za „ljutnju” mladih ljudi. Kao što ću opisati, ta ljutnja je često maska, odbrana od mnogo neuhvatljivijih, bolnijih osećanja.
Možete osetiti kako vam se prikrada, krene uz stopala. Neko je ostavio cipele u hodniku i vi ste se umalo sapleli preko njih dok ste nosili korpu punu veša iz mašine.
Unutrašnji mir sa sobom često nosi spoljne nemire
Pošto ljutnja nije osnovno osećanje, ne ohrabrujem njeno slobodno izražavanje, za razliku od osnovnih emocionalnih potreba.
Ako ste zaključili da generalno imate problem s ljutnjom, vrlo je verovatno da taj problem imate i kada je reč o odnosu s detetom.
