U pozadini skoro svih dubokih narcisa nalazimo ili napuštenost ili preteranu brigu. Narcisoidne ličnosti zbog toga nemaju izgrađeno sopstvo na koje mogu da se oslone, nemaju temelj samopoštovanja i potpuno se oslanjaju na pažnju koju mogu dobiti od drugih kako bi osećali da su živi i vredni.
Savremene generacije su mnogo samouverenije, ali i očajnije od prethodnih. Brak između osoba koje ignorišu potrebe druge strane uglavnom je osuđen na propast
Da li vaše dete misli da je posebno? Da li je ikada reklo nešto kao: „Bez mene bi bilo manje zabavno“, ili „Najbolji/a sam“, ili „Deca kao ja zaslužuju više“? Ako je tako, možda gajite narcisa.
Svi mi kad-tad moramo da se suočimo sa nekim narcisom – bilo na poslu, u društvu ili (ne daj bože) u svojoj kući. Kako neko postane takav? Kakvo detinjstvo je imao?
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
