Ja, subotom, kako oči otvorim, osetim uznemirenost. Šta pre? Hoću li sve stići? Obećala sam im i pozorište. Imaćemo poslepodne i goste, čekaju me i kuća i dvorište i bašta.
Znam na sopstvenom primeru koliko je važno prvo završiti poslove i obaveze, piše mama dvoje dece i autorka bloga "Narrowback Slacker". Ako počnete dan sa daljinskim u ruci, ništa nećete obaviti. I moja deca su ista kao ja - ako su ekrani u blizini, igraće se do iznemoglosti, primećuje ona.
Kada bi me neko ovih dana anketirao, i pitao koju reč najčešće koristim otkad sam postala majka, ne bih uopšte morala mnogo da razmišljam. Sasvim izvesno, prvo mesto na listi zauzela bi reč „Požuri“, odmah za njom bi bila „Hajde“ i podjednako dosadna i neizbežna „Zakasnićemo“.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
