Ja, subotom, kako oči otvorim, osetim uznemirenost. Šta pre? Hoću li sve stići? Obećala sam im i pozorište. Imaćemo poslepodne i goste, čekaju me i kuća i dvorište i bašta.
Znam na sopstvenom primeru koliko je važno prvo završiti poslove i obaveze, piše mama dvoje dece i autorka bloga "Narrowback Slacker". Ako počnete dan sa daljinskim u ruci, ništa nećete obaviti. I moja deca su ista kao ja - ako su ekrani u blizini, igraće se do iznemoglosti, primećuje ona.
Kada bi me neko ovih dana anketirao, i pitao koju reč najčešće koristim otkad sam postala majka, ne bih uopšte morala mnogo da razmišljam. Sasvim izvesno, prvo mesto na listi zauzela bi reč „Požuri“, odmah za njom bi bila „Hajde“ i podjednako dosadna i neizbežna „Zakasnićemo“.
Vremenom, kako deca u ovakvim porodicama bivaju starija, taj odnos sa roditeljem doživljavaju kao obavezu i breme sa kojim ne znaju kako izaći na kraj.
Projekat „Povratak prirodi – Beremo, merimo, stvaramo u prirodi i učimo i odmaramo“ učiteljice Mirjana Mihok i Snežana Cvetinović uspešno realizuju već tri godine, kontinuirano unapređujući koncept „učionice bez zidova“ i integrisanog učenja u prirodi
