Imali smo istu količinu obaveza osim ako ne računate činjenicu da sam ja nosila bebu u stomaku 9 meseci. Pomislila sam – ovo svarno nije u redu!
Da li ste vi “dežurni” roditelj? Ako morate da razmišljate o tome, niste. Znali biste to, verujte mi. Dežurni roditelj je onaj koji je odgovoran za emotivne, fizičke i razvojne potrebe dece. Obično je to onaj roditelj sa matericom.
Prvi put kada sam prepoznala da sam dežurni roditelj, bilo je kada je naše prvo dete spavalo, a moj suprug Den i ja smo krečili sobu. Kada je dete zaplakalo, on čak ni na sekund nije prestao sa onim što je do tada radio niti pomislio da ga uzme u ruke. U tom trenutku oboje smo radili u korporativnim firmama i zajednički smo renovirali dom. Dakle, imali smo istu količinu obaveza osim ako ne računate činjenicu da sam ja nosila bebu u stomaku 9 meseci, što bi mi možda i dalo prednost. Pomislila sam – ovo svarno nije u redu!
Uspavljivanje odojčadi uzrasta 4 i 11 godina
Šta je dežurni roditelj?
Četrnaest godina kasnije, ja sam i dalje dežurni roditelj. Sada radim pola radnog vremena od kuće, u svom konsultantskom biznisu, tako da to ima malo više smisla, ali je i dalje teško. „Mama, mamaaa, mamice, mama, mama, mamice, mamaaaa.“ Po. Ceo. Dan. Uspevam da ispunim potrebe sve troje naše dece, aktivnosti koje pohađaju, organizujem prevoz, posete doktorima i zubarima, tu sam za njihove prijatelje i momke, povređena osećanja, školske neuspehe, kupovine poklona, frizere, odeću, zahvalice… Ja mislim o sezonskim smenama garderobe u njihovim plakarima, što je posao za koji samo dežurni roditelji znaju da postoji.
Ovakavi roditelji znaju imena nastavnika svoje dece, svih nastavnika. Popunjavaju beskonačne upitnike i forme, uključujući i 20 stranica obrasca potrebnog da bi se vaše dete bavilo nekim sportom u školi, koji uključuje i zakletvu da nećete nikoga tužiti ako se vaše dete povredi, a povrediće se na sportu sigurno. Oni slušaju dugačke, dosadne priče o tome čega su se igrali na časovima fizičkog. Nadgledaju pravopis. Oni znaju u svakom trenutku koliko ima wc papira u kući. Oni nemaju svoj kalendar, već kalendar sa svim događajima vezanim za svoju decu. Oni neumorno rade na tome da izgrade dobre odnose sa osobljem škole. Oni znaju sve dečije veličine, uključujući i cipele…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Odličan tekst! Hvala što postoje ljudi da definišu stvari. Uteha je kad shfatite da niste sami. Tema je naporna ali stil vedar, to mi se posebno dopalo ovde. “Znam, treba da zaključam vrata. Ja sam kreten. Ali oni bi iskopali tunel, sigurna sam.” 🙂 Biti dežurni roditelj, zna biti užasno nepodnosljivo. I pored toliko ljudi i obaveza, ostaje osećaj usamljenosti. Svako ima pravo na svoji trenutak. Kad mu to oduzmete, i kad to traje i traje, postajete nesrećan. A kad ste dežurni roditelj, to pravo vam je oduzeto.
I moje ime je Biljana i slažem se sa tobom.
Tekst je simpatičan.
A posebno se slažem da i pored obaveza, jurnjave i svih dešavanja postoji osećaj usamljenosti koji preraste u osećaj nesrećnosti. Bar se ja tako osećam poslednjih dana. I onda to preraste u nervozu koju svi primete.
Treba izdvojiti vreme za sebe, mada je to ponekad teško u praksi izvesti. Isključiti se na kratko vreme je pravo osveženje.
Moramo same sebi pomoći.
Jedino sto ovom clanku nedostaje je razumevanje tih sekundarnih roditelja. Kada bi oni radili i zaradjivali,zena ne bi morala da ima dodatni problem i posao,kao i dodatni stres koji sve cesce razara porodice jer proiziskuje velike svadje bas zbog nerazumevanja tih sekundarnih roditelja.
Drugarice,prijateljice, sestro, rode rodjeni…..Ista nas muka jede