“Moja mama je imala niz zdravstvenih i psiholoških problema; patila je od nesanice, bila je sklona ljutnji, besu, uvijek bolešljiva, sve do jednog dana kada se sve promenilo.
Situacija oko nje je ostala ista, ali je ona bila drugačija.
Jednog dana joj reče moj otac: “Dušo, već tri meseca tražim posao i nisam ništa našao, idem malo u birtiju da popijem nešto sa prijateljima. Moja mama mu odgovori: “Dobro.”
Moj brat joj reče: “Mama, jako sam loš sa svim predmetima na fakultetu… Moja mama mu odgovori: Ok, nadoknadićeš sve, a i ako ne uspiješ, ponovićes semestar, samo što ćes se morati ti snaći kako bi platio fakultetet.”
Moja sestra joj reče: “Mama, lupila sam auto. “Moja mama joj odgovori: “Nema veze, odvezi ga kod automehaničara, vidi ti kako ćeš ga platiti, a u međuvremenu ćeš ići autobusom ili metroom.”
Snaja moje majke joj reče jednog dana: “Moraću se preseliti kod vas na nekoliko meseci. “Mama joj reče: “Dobro, potraži posteljinu u ormaru i smesti se na trosed.”
Okupili smo se u kući moje mame, zato što smo se mnogo zabrinuli, jer smo mislili da joj je doktor dao visoku dozu nekog briga-me-za-sve leka, neku dozu od 1000mg…. mogla je lako da se predozira?
Odlučili smo da pomognemo mami kako bi je udaljili od bilo kakve zavisnosti o nekom leku protiv besa. Ali, ostadosmo iznenađeni kad smo seli pored nje i ona nam je objasnila kako stvari stoje: “Trebalo mi je puno, puno vremena, dok sam uspela da shvatim da je svako odgovoran za svoj život.
Trebale su mi godine kako bih otkrila da moja depresija, moja nesanica i moj stres, neće nikad rešiti neke od vaših problema. Ja nisam odgovorna za vaše postupke, ali sam odgovorna za moju reakciju koju sam pokazivala. Došla sam do zaključka da je moja dužnost prema samoj sebi, da budem mirna i ostavim vama da rešite ono što se od vas očekuje.
Išla sam na časove joge, meditacije, čuda, razvoja ljudskog bića, mentalne higijene, vibracija, neurolingvističkog programiranja i, u svima njima sam našla zajednički sadržaj: svi na kraju idu ka istom cilju. Ja mogu uticati na samu sebe, a vi imate sve resurse da bi posložili vaše živote. Mogu vam dati savet samo ako mi ga zatražite, a vi ćete odlučiti da li ćete ga slediti ili ne.
Dakle: od danas, pa nadalje, prestajem da budem zona u koju ćete odlagati vaše odgovornosti, vaše krivnje,
prestajem biti pralja vaših žalopojki,
advokat za vaše greške,
zid plača,
depozit za vaše obaveze,
onaj ko mora rešiti vaše probleme ili vaš rezervni točak koji treba da vas odmeni u vašim obavezama.
Od danas proglašavam sve vas: odraslima, nezavisnima i samodovoljnima.”
Od toga dana, familija je počela da funkcioniše mnogo bolje, zato što su svi znali šta im je činiti.”
Izvor: https://www.facebook.com/maja.dobrilavuksa/posts/10158951418682388
