Važno je šta sanjaš. Hoćeš li sanjati kako dotičeš zvezde, ploviš morima, osvajaš prostranstva, nečije osmehe i osećanja ili ćeš sanjati skupa kola i gomilu para?
Hoće li zato deca biti srećnija, uspešnija, bogatija? Hoće li biti bolji i kvalitetniji ljudi ako budu tako rano savladala sve te veštine? Kada se ona IGRAJU?
Izložba „Porodiče scene“, akademskog skulptora Marka Crnobrnje i autora postavke i kataloga dr Nikole Krstovića višeg kustosa Muzeja, inspirisana je aktuelnim momentom u Srbiji...
Trend koji primećujem poslednjih godina jeste da se po gradovima otvaraju razne školice i radionice za decu, koje imaju za cilj da pruže edukaciju u veštinama koje su nekada bile podrazumevana slobodna aktivnost mnoge dece čiji roditelji i nisu baš imali vremena za njih.
Dugo je važila priča da decu treba stimulisati što je moguće više, da što ih vi više forsirate, šaljete ih na najrazličitije aktivnosti, bolje će im u životu biti jer će više toga umeti. Sad, za decu jeste korisno da nauče što više, ali je preterano forsiranje kontraproduktivno.
Na juniorskom svetskom šampionatu u mentalnom računanju u Nemačkoj, koje je okupilo najbistrije takmičare širom sveta, učenik iz Srbije, Andrej Živanović, je osvojio prvo mesto i zlatnu medalju u kategoriji juniori od 12 do 14 godina.
Postoje deca koja svet doživljavaju intenzivnije i dublje. Koja posmatraju, promišljaju i pokušavaju da razumeju. Ipak, da ne znači da je tvoje dete rođeno sa greškom samo zato što ne funkcioniše kao većina.
