Zašto se sve tako zakomplikovalo? Ja nisam tako mala išla ni na jednu aktivnost, išla sam u školu koja mi je bila najbliža kući, rođendan sam uvek slavila kod kuće, tortu i kiflice mi je pravila baka, nije me bilo briga ko ima kakve patike, i najviše sam volela da mi dođe drugarica i da se po ceo dan igramo.
Piše: Vanja Ejdus
Da sam se rodila u nekom drugom životu, volela bih da sam mama sa šestoro dece… da hodamo stalno bosi, lovimo ribu, ležimo na suncu, mazimo se, trčimo morskom obalom… slane kose, čupavi i bezbrižni. Ovako, imam jednu ćerku, zove se Sana, ima četiri godine. Živimo u centru zagušljivog grada, jedemo hranu koja je uglavnom nezdrava, a i kada se trudimo da je zdrava, nismo sigurni da li jeste. Ribe su otrovane, meso napunjeno antibioticima, voće prskano, a sokovi i mleko sumnjivi. Nismo bose, a ni čupave. Ne trčimo po morskoj obali, već od parka do obdaništa. Ona je bezbrižna, ja nisam. Jer, svet gori od gladi, ratova, nemaštine i otuđenosti. Svi su u trci. Za uspehom, slavom, novcem… samo grabe, jure, hrle.
Već dugo radim sa decom i iznenađena sam količinom obaveza koje imaju već sa devet, deset godina. Roditelji ih razvoze sa glume na matematiku, pa na engleski, pa na gitaru, pa na folklor, pa na balet, pa u muzičku školu, pa na jahanje… Pitam se stalno zašto je to tako. Hoće li zato deca biti srećnija, uspešnija, bogatija? Hoće li biti bolji i kvalitetniji ljudi ako budu tako rano savladala sve te veštine? Kada se ona IGRAJU?
Odličan tekst, hvala Vanji. Valjda sam se i učitala jer potpuno isto razmišljam. Imam dečaka (3) i bebu devojčicu nameravam da se borim protiv pošasti zvanih igraonice, tržni centri, vlažne maramice čim nešto pipnu itd. Doduše, treba živeti u svom vremenu; ne može sve biti kao u naše vreme, ali nešto ipak može. Drugi rođendan smo pravili kod kuće, tortu sam pravila sama i bilo je divno. Isto radim posao koji volim, govorim engleski, završila sam fakultet i sve sam stigla, a nisam išla ninakakve časove, štaviše bila sam po čitav dan napolju, verala se po drveću, pravila garaže od blata i šta sve ne, a mislim da roditelji nisu uvek ni bili sigurni koji smo razred brat i ja. Jedini problem danas je da se stvori kritična masa, jer džabe ako ti pustiš dete napolje da se igra, a ono nema s kim jer su svi na kojekavim aktivnostima.