Detinjstvo u Indiji: Mali-veliki ljudi

Tradicionalno indijsko roditeljstvo pod uticajem je kulture i religije, i zasnovano je na prenošenju tradicionalnih vrednosti.

Foto: Džo Ruton

Indija je ogromna zemlja velikih kontrasta, u kojoj odrasta skoro 400 miliona dece, što je naveća dečija populacija na svetu. Tradicionalno indijsko roditeljstvo pod uticajem je kulture i religije, i zasnovano je na prenošenju tradicionalnih vrednosti. Proširena porodica u kojoj dete odrasta pruža mu puno ljubavi i daje snažnu podršku tokom odrastanja.

Širom Indije, rođenje deteta proslavlja se ritualima dobrodošlice i blagosiljanja kroz pesmu. Na samom porođaju, pre presecanja pupčane vrpce, otac deteta, prethodno se okupavši i pomolivši Višni za inteligenciju, snagu i lepotu deteta, dotiče njegova ustašca zlatnom kašikom ili prstenom umočenim u med i puter. Zatim tri puta izgovara reč vak (govor) u desno uvo, prilikom čega se pevaju mantre koje bi detetu trebalo da obezbede dugovečnost i sreću.

Bebe se smatraju velikom radošću i blagoslovom za dom i često tretiraju poput malih božanstava kojima se ugađa, koje se ulepšavaju šminkom i nakitom, masiraju uljima i hrane najboljom hranom koju porodica ima. Retko kada su prepuštene sebi i ostavljene bez pažnje – uvek su u naručju majke, u nosiljci omotanoj oko njenog tela, ili u rukama nekog iz familije. Devojčice se obožavaju kao personifikacije Hindu boginja, dok se dečaci podižu kao naslednici koji će produžiti porodičnu lozu. U deci roditelji vide budućnost porodice, pomoć u svakodnevnim poslovima i sigurnost u sopstevnoj starosti.

Deca bez detinjstva

Deca koja odrastaju u velikim gradovima podižu se na način koji je sve bliži zapadnom modelu vaspitanja. U ruralnim krajevima, još uvek su ustaljene prakse koje zapadni svet smatra nezdravim – ukrašavanje dečijih tela ožiljcima, korišćenje trava umesto savremenih lekova, upotreba opijata radi smirivanja dece i isključivo dojenje prvih nekoliko godina života. Indijski psiholozi uočili su da deca u Indiji razvijaju izuzetno jaku vezu sa majkom, koja često nedostatak bračne bliskosti nadomešćuje preteranim vezivanjem za decu. Dugotrajno dojenje, spavanje u postelji majke, bake ili deke, neprestano darivanje i ugađanje u najranijem uzrastu od indijske dece stvara ljude koji imaju preterano naglašenu potrebu za zaštitom od strane drugih. Zbog toga je familija i šira duštvena zajednica izuzetno važna i cenjena.

Indijsko društvo odlikuju čvrsto ustrojstvo i jasno definisani odnosi unutar porodice. Veoma jak naglasak u vaspitanju je na poštovanju autoriteta i društvenih normi Prema roditeljima deca moraju da gaje i poštovanje i brigu. Patrijarhalni model porodice dominira u svim okruženjima – otac ili najstarija muška glava u porodici donosi sve važne odluke koje se tiču njenih članova, dok ženski članovi vode brigu o domaćinstvu i deci. Duh zajedništva je izrazito cenjen a od svakog pojedinca se očekuje da se vlada tako da ne ukalja porodično ime, da pokazuje skromnost i samokontrolu.

Indusi veruju da su deca sposobna za učenje od najranijih dana, i veoma rano počinju sa učenjem dece da kontrolišu fiziološke potrebe i obavljaju ih u toaletu – negde oko prvog rođendana. Oko pete godine, zahtevi okoline prema deci se povećavaju i ona dobijaju svoje zadatke i obaveze. U poljoprivrednim krajevima, ona učestvuju u poljskim radovima. U gradovima, deca iz siromašnih porodica počinju da rade kao ispomoć u bogatijim domaćinstvima. Već od šeste ili sedme godine, kao i od odraslih, od njih se očekuje da rade puno radno vreme.U nekim oblastima, deca već u ovom uzrastu postaju žrtve ekploatacije pa rade u fabrikama, izrađujući tepihe, šibice, vatromet, ili čak u rudnicima.

Dečaci su na ceni

Indija je zemlja u kojoj se rođenje muškog deteta izuzetno strasno priželjkuje. Brojni su razlozi zbog kojih roditelji i društvo prednost daju dečacima. U poljoprivrednim krajevima, muška deca su ta koja ostaju na porodičnom imanju i brinu o svojim roditeljima u njihovoj starosti. U regionima gde je više nasilja, muškarci znače i sigurnost za dom i porodicu. S druge strane, žensko dete je veliki trošak– ono po udaji odlazi u dom svoga muža, i pritom sa sobom odnosi i miraz. Osim miraza, roditelji su dužni i da snose sve troškove venčanja, a svi prihodi koje ćerka stiče odlaze u muževljevu porodicu. Do kraja dvadesetog veka taj miraz se značajno povećao, i time postao prevelik teret za mnoge roditelje. Takođe, u većini krajeva, muški naslednik neophodan je pri izvođenju pogrebnih rituala za roditelje.

Iz tog razloga vršene su mnoge magijske radnje kako bi se uticalo na to da novorođenče bude dečak. Ritual Pumsavanam izvodio se u trećem mesecu trudnoće, tako što je trudnica konzumirala klas ječma i drugo zrnevlje uz religiozno pojanje. Pulikuti je sličan ritual, u kome žena koja je prvi put trudna pije sok od kiselog voća ne bi li tako osigurala rođenje muškog deteta. Kao i u svakoj kulturi, praktikovani su i određeni načini predviđanja pola budućeg deteta. U jednom od njih, najmlađi član porodice pokazivao bi prstom na trudnicu, a u zavisnosti od roda kome je pripadao naziv telesnog organa najbližeg uperenom prstu, zaključivalo se da li žena nosi muško ili žensko dete.

Budući da se muška deca cene daleko više nego ženska, devojčice u Indiji odrastaju u težim uslovima nego dečaci. Svetkovine povodom rođenja mnogo su manje svečane, a često ih i nema kada se rodi žensko dete. Devojčice daleko češće pate usled lošije ishrane, njihovo zdravlje biva zanemareno, a mnoge i ne dožive da se rode usled abortusa uslovljenog polom fetusa. Čedomorstvo je takođe učestao uzrok smrti devojčica. Sve to kao rezultat ima proporcionalno daleko veći broj dečaka u odnosu na devojčicce – 1000 prema 972 po popisu iz 1991. godine.

Obrazovanje je u Indiji obavezno za svu decu, ali mnoga ipak ostaju nepismena, posebno među devojčicama. Uzrok su brojne obaveze koje uslovi života nameću deci iz siromašnijih slojevau. Do skora, polovina dece između 6 u 14 godina nije pohađala školu, a to je oko 82 miliona mališana uskraćenih za osnovno obrazovanje. Poslednjih godina, Indija je u tom pogledu značajno napredovala, pa je stopa pohađanja osnovnih škola dostigla dve trećine dečje populacije. Bolje obrazovanje počinje da rezultira i ekonomskim napretkom ove zaista velike i mnogoljudne zemlje u kojoj životne nedaće od dece preterano rano prave male-velike ljude.

Jovana Papan

Podeli tekst: