,,Ni crtaći nisu što su nekad bili. Samo neka pucnjava i ubijanje. Gde su tu princeze, životinjice i muzika?ˮ, standardni je komentar moje majke na ono što sestrić gleda na TV-u
šta vi mislite, što nam se neke stvari sviđaju: da li zato što se rodimo tako ili zato što nam otkad znamo za sebe samo to kupuju i onda nam se sviđa iz navike i jer ne znamo za neke druge opcije? i ne mislim tu samo na igračke, već i na mnoge druge stvari koje nekako radimo po navici jer je neko rekao da tako treba, a ne znamo ni ko, ni kad, ni čemu.
Gotovo je sa reklamama u kojima žene same čiste za svojom porodicom, muškarci izbegavaju kućne poslove a deca su pošteđena aktivnosti koje "ne priliče" njihovom polu.
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
