Preispitajmo vrednosti, ali stvarno, i ne podmećimo objašnjenje da za novcem jurimo „zbog dece“ da bismo im obezbedili sve u šta upere prstom (neke igračke služe tome da ne budu kupljene) i što mi odnekud znamo da njima (ili nama?) baš treba.
Postoji imetak koji je podjednako raspoređen među ljudima, koji se ne može zaraditi ili naslediti. Za razliku od materijalnog imetka, ne može se steći,...
Gubimo toplinu. Svaki dom je postao sterilna kutija prepuna beskorisnih stvari i budalaština, a deca foto modeli i manekeni. Ulažemo u materijalno, a zaboravljamo koliko su nama bili potrebni roditelji da nas uteše kad oderemo kolena padajući sa rolšula ili rolera.
Dete koje ima razvijen psihološki imunitet lakše će podneti pritisak vršnjaka, znaće kako da se izbori sa kritikama i neće imati potrebu da kroz agresiju prema drugima leči sopstvenu nesigurnost.
Veštačka inteligencija i algoritmi nastaviće da oblikuju svet u kojem će odrastati nove generacije. Ipak, budućnost nije unapred određena. Ona zavisi od toga da li ćemo decu učiti samo kako da koriste tehnologiju ili i kako da razumeju njen uticaj.
