Kako će dete nešto naučiti da radi ako mu ne damo mogućnost da proba, ako nismo dovoljno strpljivi da sačekamo da ovlada nekom veštinom, ako mu ne damo podstreka da istraje u onome što je započelo?
Nije bezuslovno dobar roditelj onaj koji voli svoje dete i koji se odriče ovoga ili onoga da bi tom detetu kupio ovo ili ono, da bi ga iškolovao, da bi mu napravio kuću, kupio stan, kola... To skoro da može svako. Ili je bar do skora mogao.
Kad deci oduzmemo priliku da snose svoje posledice, štitimo ih i stalno smo uz njih kako ne bi pala, pogrešila, bila udarena ili nesretna, u stvari im ne činimo uslugu.
Plač je normalan način izražavanja emocija, ali ga naš mozak registruje kao signal uznemirenosti koji traži pažnju i pokreće potrebu da odmah reagujemo. Iskustva iz vlastitog detinjstva taj alarm mogu dodatno pojačati.
Piše: Samra Dedić
Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
Pokušaj doživljavanja superužitka nužno vodi u neku vrstu zavisnosti bilo da se to čini uzimanjem droga, kroz virtuelnu stvarnost, video-igricama ili ekstremnim sportovima, pa zato budite oprezni s ovom željom
Najskuplji ranac nije nužno i najbolji. Pravi izbor je onaj koji odgovara građi vašeg deteta, udoban je, dovoljno lagan i funkcionalan za njegove svakodnevne školske obaveze.
