Kako da okrivim mamu koja me kontroliše, diše mi za vratom, ne da da učinim bilo šta samostalno, kritikuje šta god da uradim sama, kada znam da sam joj sve što ima i da je sve u životu radila zbog mene i da se satire od posla kako bi mi obezbedila školovanje i hleb i ono sa hlebom na stolu?
Koliko nas roditelji stvarno mogu pokvariti/popraviti?
Nije potrebno da više budeš dobar dečak. Dovoljno je da prihvatiš da si odrastao i odgovoran za svoj život.
Ovaj tekst je za sve one majke koje očajnički žele da budu perfektne, ali nekako ne ide
Seksualno nasilje nad decom trauma je koja se tiče svih nas. I hteli to priznati ili ne, ova tema isplivala vrlo često, o čemu svedoče crne hronike.
Mislim da roditelji nisu dovoljno svesni koliko adekvatno prihvatanje i pohvala znače detetu.
Odnosi s roditeljima važna su tema psihoterapijskog procesa.
Da bi razvili socijalne veštine i suočili se s realnošću na pravi način, deci ljubav nije dovoljna: roditelji moraju da ih disciplinuju i da se postave kao autoritet koji izgovara: „ne smeš” i „moraš”
Deluje neverovatno, ali sa decom je potrebna ponekad samo jedna seansa da obrade i prevaziđu traumu.
„Ne znam šta ste uradili mojoj majci i kako, ali hvala vam od srca.“
