Do 18. godine deteta ima 6500+ dana.
Koliko je realno očekivanje da neko u tih 6500+ dana nije nikada bio na ivici živaca, pogrešio na ovaj ili onaj način?
I šta je sad tu dobro za biznis?
Da ja pronađem i iskopam te dane i na njih stavim fokus.
Dakle, tih 30-50 (od 6500+) dana će biti naša tema razgovora, a ostale dane nećemo uopšte spominjati. Lepo ne prizivamo u sećanje.
Vremenom, tih 30 dana, će postati 6000+ dana u tvom odrastanju i preuzeće vodeću ulogu u tvojim osećanjima prema roditeljima.
Kada ti posečem „korenje“ na taj, krajnje perfidni način, ti si moja laka meta.
Grliću te i voleti više od tih zlih roditelja, ali za ogromne pare.
Zauvek ćeš postati zavisnik od kurseva, literature, psihologa, pedagoga i sl…💲💲💲
Lako je generaciji koja je decu odgajala za vreme inflacije, bombardovanja, ratova, izbeglištva… naći te tmurne dane kada sa strahom nisu znali šta će.
Nije opravdanje.
Baš kao što ni nama nisu njihove greške opravdanje za sve naše brljotine.
Budimo ljudi jedni prema drugima, a pogotovo prema svojim roditeljima.
U ekstremnim slučajevima, ovo ne važi.
Ali vežba: setite se dana kada su bili grozni prema vama, a bez dodatka: setite se dana kada su bili dobri = razaranje korenja i beg od lične odgovornosti.
Zamislite da vaše prijatelje iz detinjstva neko sad pita: voliš ga/je ? Ali ipaaak razmisli… seti se kada je bio/la grozan…seti se ,seti se, seti se….
Puče decenijsko prijateljstvo, dok kažeš keks.
Pravi psihoterapeuti to ne rade, ali biznismeni koji su u tu došli iz raznoraznih priča… veterine, ekonomije i slicno… o da….
🐑🐑🐑 za šišanje na vidiku
A posebno su opasni konzumenti koji posle sva ta „znanja“ plasiraju po druženjima i društvenim mrežama… eto tako… rekreativno…
Autor: Snežana Golić, pedagog