Obično im govore: „Srce mamino, pile babino, ako pojedeš malo belog mesa i šargarepe, dobićeš to i to…“ Zapamtite, deca uče po modelu, upijajući sve, kao sunđer. Za svega sedam dana takav roditelj dobiće od deteta odgovor: „Hoću, ako…“ I tu počinje neprestana „igranka“.
Priče o školama koje su ukinule domaće zadatke obično dobijaju puno medijske pažnje, i čini se da ova praksa ulazi u modu. Međutim, da li su domaći zadaci zaista nepotrebni?
Mnogi roditelji kažu: Ako smo se mi mučili, ne moraju naša deca. Zamislite, oni rad doživljavaju kao muku. Rad u kome treba da se otkriva zadovoljstvo.
Razuverimo najpre sami sebe, da je dečji rad (primeren uzrastu), izrabljivanje. Prestanimo da se plašimo da nas deca neće voleti, ako ih uključujemo u rad, rešavanje problema…
Psiholozi pokušali da otkriju kakve to karakteristike moraju imati roditelji, odnosno, koje su to osobine stvarnih roditelja koji su uspeli da vaspitaju i podignu na noge uspešnu decu i još uspešnije ljude.
U svakodnevnoj žurbi, često razgovaramo s decom o obavezama — da li su jeli, obukli se, oprali zube, uradili domaći... Ali prava čar komunikacije s detetom krije se u pitanjima koja pokreću njihova osećanja, misli i maštu.
Na televiziji Pink Kids čiji je program namenjen isključivo deci prikazan je animirani film „Free Jimmy“ čiji sadržaj nikako nije prikladan za prikazivanje najmlađima jer sadrži scene eksplicitnog seksa i nasilja
