Svaki roditelj želi da je njegovo dete sigurno u sebe, sposobno da se snađe u svakodnevnim situacijama i spremno da preuzme odgovornost za svoje postupke. Međutim, samostalnost se često doživljava kao poželjna osobina koja se “podrazumeva” ili kao nešto što će dete razviti samo od sebe.
I ono najvažnije od svega ego je koren anksioznosti. On je izvor stalne napetosti, jer nikad nije prisutan. Uvek nešto planira, uvek nešto očekuje, i uvek mu nešto fali.
Iako smo svedoci da se veliki broj mladih danas bavi sportom - malo njih ostvari značajnije rezultate u sportu. Za to postoje određeni razlozi - o čemu govori profesor doktor Marko Stojanović sa Univerziteta u Novom Sadu
Kada beba dođe na svet, čini se da su pred njom godine otkrivanja, rasta i učenja. Mnogi roditelji misle da se "pravi razvoj" dešava tek kasnije — kada dete prohoda, progovori, krene u vrtić ili školu
Kad mama ili tata sakriju lice pa iznenada kažu „Bu!“, dete se najpre trgne, a zatim ozari. Na prvi pogled deluje kao jednostavna igra, ali iza ovog svakodnevnog rituala krije se mnogo više.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
