Svaki roditelj želi da je njegovo dete sigurno u sebe, sposobno da se snađe u svakodnevnim situacijama i spremno da preuzme odgovornost za svoje postupke. Međutim, samostalnost se često doživljava kao poželjna osobina koja se “podrazumeva” ili kao nešto što će dete razviti samo od sebe.
I ono najvažnije od svega ego je koren anksioznosti. On je izvor stalne napetosti, jer nikad nije prisutan. Uvek nešto planira, uvek nešto očekuje, i uvek mu nešto fali.
Iako smo svedoci da se veliki broj mladih danas bavi sportom - malo njih ostvari značajnije rezultate u sportu. Za to postoje određeni razlozi - o čemu govori profesor doktor Marko Stojanović sa Univerziteta u Novom Sadu
Kada beba dođe na svet, čini se da su pred njom godine otkrivanja, rasta i učenja. Mnogi roditelji misle da se "pravi razvoj" dešava tek kasnije — kada dete prohoda, progovori, krene u vrtić ili školu
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
