Zašto je danas svaki drugi tekst o roditeljstvu ispovest mame koja poslednjim atomima snage pokušava da se izbori sa svojim trogodišnjakom a ne završi na psihijatriji?
Konstantno stavljanje tuđih potreba ispred sopstvenih (pa i kad je taj neko vaše dete) nije ni tolerantnost, ni nesebičnost niti dobrota, već loša briga o sebi.
Dok ne postoji nikakva lista osobina koje garantuju da će neko biti dobar roditelj, postoje neke ključne osobine koje su zajedničke sjajnim mamama i tatama.
Na južnom polu naše planete, Antarktiku, postoji jedna stvar koja zvuči kao da pripada naučnoj fantastici: pitanje „koliko je sati?” tamo nema jedan tačan odgovor.
