Pogrešno je roditeljima zabraniti da onda kada drukčije ne ide telesno kazne dete, a oni koji usvajaju zakone trebalo bi da se odupru ideološkim pritiscima da se svako telesno kažnjavanje proglasi nasiljem
Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
Većina žrtava nasilja kasnije ne postaju vršioci nasilja. Sasvim suprotno od uvreženog stereotipa da nasilje rađa nasilje.
“Videli smo puno tužnih roditelja zbog korišćenja takvih mera vaspitanja. Puno je priča u kojima roditelji plaču u drugoj sobi dok dete plače. Čuli smo puno očajnih roditelja koji govore ‘Ne želim to da radim, ali ne znam što drugo da radim’, kaže Kler Lerner, stručnjak za roditeljstvo
“Ako je atmosfera u kojoj dete odrasta ispunjena ljubavlju, ako je dom njegova sigurna luka, ono zna da je voljeno i da je fizički kažnjeno zbog svog ponašanja a ne zbog toga što ga roditelji ne vole.”
Zakoni se donose na osnovu prava i dužnosti, a ne na osnovu stručnih uverenja. U suprotnom, svaka sloboda u društvu bi, preko noći, iščezla jer bi nam država, sa stručnim mišljenjima, diktirala svaki detalj toga kako treba da živimo, kako treba da se hranimo, krećemo, spavamo i volimo se.
U predlogu novog Zakona o porodici koji je predstavljen javnosti Srbije stoji član: „Zabranjuje se svako zlostavljanje dece, a posebno telesno kažnjavanje”. Ukoliko se predlog usvoji, on može izazvati veoma negativne dugoročne posledice u našem društvu.
