Ima ljudi koji ne veruju u ljubav i dugovečan brak. Ima ljudi koji ga žive.Ima ljudi koji ne veruju u vaspitanje bez udaranja. Ima ljudi koji su tako odrasli.
Pogrešno je roditeljima zabraniti da onda kada drukčije ne ide telesno kazne dete, a oni koji usvajaju zakone trebalo bi da se odupru ideološkim pritiscima da se svako telesno kažnjavanje proglasi nasiljem
Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
"Videli smo puno tužnih roditelja zbog korišćenja takvih mera vaspitanja. Puno je priča u kojima roditelji plaču u drugoj sobi dok dete plače. Čuli smo puno očajnih roditelja koji govore 'Ne želim to da radim, ali ne znam što drugo da radim', kaže Kler Lerner, stručnjak za roditeljstvo
"Ako je atmosfera u kojoj dete odrasta ispunjena ljubavlju, ako je dom njegova sigurna luka, ono zna da je voljeno i da je fizički kažnjeno zbog svog ponašanja a ne zbog toga što ga roditelji ne vole."
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
