Batine i roditeljstvo: “Ne želim to da radim, ali ne znam šta drugo da radim”

“Videli smo puno tužnih roditelja zbog korišćenja takvih mera vaspitanja. Puno je priča u kojima roditelji plaču u drugoj sobi dok dete plače. Čuli smo puno očajnih roditelja koji govore ‘Ne želim to da radim, ali ne znam što drugo da radim’, kaže Kler Lerner, stručnjak za roditeljstvo

Novo istraživanje pokazalo je da roditelji još uvek udaraju svoju decu po guzi iako misle da to ne pomaže. Zašto to onda rade? Novo istraživanje koje je naručila neprofitna organizacija o roditeljskoj edukaciji “Zero to Three” pokazala je da 90 odsto ispitanika voli da bude roditelj, ali 70 odsto njih reklo je da im nije lako i da je najteži deo vaspitanja disciplinovanje deteta, piše Tajm.

Tako da ne čudi što roditelji pokušavaju različite metode kako bi deci postavili granice, uključujući udaranje po guzi. Studija je pokazala da četvrtina roditelja dece uzrasta pet godina i mlađe udara decu nekoliko puta nedeljno ili više. A petina roditelja priznala je da redovno udara decu po guzi. Dok 17 odsto ispitanika tuče svoju decu raznim predmetima poput kaiša ili drvenom varjačom.

Ipak većina roditelja zna da udaranje nije dobra metoda vaspitanja i da ne koriguje ponašanje kod dece.

“To je tako jer roditelji ne znaju šta bi drugo mogli da naprave ili se boje da su deca u opasnosti. Na primer, ako dete koje je tek prohodalo trči na mestu koje je prometno, roditelj ga lupi po guzi više zbog toga što se ‘uplašio na smrt’ nego zbog lekcije koje dete treba da nauči.”, objasnio je Kler Lerner, stručnjak za roditeljstvo u “Zero to Three”. Razgovori koji su obavljeni pre istraživanja potvrdili su taj zaključak.

“Videli smo puno tužnih roditelja zbog korišćenja takvih mera vaspitanja. Puno je priča u kojima roditelji plaču u drugoj sobi dok dete plače. Čuli smo puno očajnih roditelja koji govore: “Ne želim to da radim, ali ne znam šta drugo da radim”, dodao je Kler Lerner za Tajm.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana