Korejska deca spavaju u kolicima u bučnim supermarketima, izlaze napolje na minusu bez kape, klanjaju se starijima u znak pozdrava, a ako ih obuzme napad histerije, udaraju nogama i padaju na zemlju i praćakaju se kao ribe na suvom. Treba li reći da je Južna Koreja jedna od „naj-kids-frendli“ zemalja na svetu? Ovde svi prosto obožavaju decu, a mame se lako opraštaju od karijere u korist odgajanja dece.
U deci koja su provela svoje najranije detinjstvo u šumskim vrtićima formira se mnogo dublje razumevanje sveta koji ih okružuje, a dokazano je i da često poseduju mnogo više samopouzdanja kada kasnije krenu u školu.
Od svih narodnih mudrosti koje znam, najviše se držim one „bolje sprečiti nego lečiti“. Ali...
U ovoj zemlji se konstantno posledice leče, umesto da se...
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Sve slabiji rezultati na testovima iz Srpskog jezika na Maloj maturi predstavljaju ozbiljan problem celom našem društvu, a ne samo nastavnicima Srpskog jezika, zbog toga što ukazuju na smanjivanje sposobnosti učenika da uče, pa čak i da misle.
