Danas je u restoranu u kom radim bila tročlana porodica. Majka, otac i sin. Sin ima neki mentalni poremećaj. Forest Gamp i Rain Man su mi pali na pamet. Nisam siguran od čega tačno boluje, pa neću da lupam. Ali priča otežano i po pogledu se može reći da je češće odsutan nego prisutan.
Nesanicu sam imala retko i tada bih zbog nje bila uznemirena, sada je prihvatam kao i većinu stvari koje su mi neprijatne, a kada se dogodi, to vreme koristim da planiram ili maštam ili se sećam.
Poslednji su dani raspusta. Sve se obavilo i namirilo. Ritualno raspremanje kuće pre praznika, kuvanje po željama i običajima, dočekivanje dece i novo raspremanje i raščišćavanje, vraćanje kuće u rutinu svakodnevnice.
Doživotna posvećenost nije ono što svi misle da jeste. Nije to buđenje rano svako jutro da bi napravili doručak i jeli zajedno. Nije maženje u krevetu zajedno dok oboje mirno ne zaspite.
Nije čist dom i domaći obrok svaki dan.
Na proširenju u jednoj njemačkoj provinciji parkiran je Golf sa grbom Bosne što visi sa retrovizora, u autu pojačana Vida Pavlović i dva čovjeka nijemo sjede, gledaju u prazan mrak nepoznate noći, i plaču.
U svakodnevnoj žurbi, često razgovaramo s decom o obavezama — da li su jeli, obukli se, oprali zube, uradili domaći... Ali prava čar komunikacije s detetom krije se u pitanjima koja pokreću njihova osećanja, misli i maštu.
Na televiziji Pink Kids čiji je program namenjen isključivo deci prikazan je animirani film „Free Jimmy“ čiji sadržaj nikako nije prikladan za prikazivanje najmlađima jer sadrži scene eksplicitnog seksa i nasilja
