Predstavite nam se kao tata?
Ja sam Mladen Anđelković. Bavim se ilustrovanjem knjiga. Otac sam petnastogodišnje Dunje!
Prvi osećaj kada je Dunja došla na svet, otvorilo nam je novo poglavlje u životu! Radost, veselje, ljubav i briga u isto vreme.
Bilo je dosta nespavanja, ali smo junački uspeli da prebrodimo i to.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
S obzirom na to da ja radim od kuće, Dunja i ja smo ostajali od njene druge godine sami jer je supruga počela da radi.
Kada bi mama došla sa posla, preuzimala bi brigu oko Dunje, a ja bih otpočinjao svoj posao. To je bio vrlo stresan period, ali mislim da nas je to i zbližilo i ojačalo kao porodicu.
Koliko porovodite vremena sa svojom decom?
Dunja sada ima 15 godina i sve češće bira društvo svojih vršnjaka za druženje (kada se setim, tako je bilo i u naše vreme u tim godinama), a slabije provodi vreme sa nama, ali smo u ranijem dobu bili svi nerazdvojni.
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
Zavisno od raspoloženja obostranog. Češće smo se zajedno bavili kreativnim stvarima kada je bila mlađa (crtanje, čitanje, pevanje…)
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Bez obzira što posao od kuće podrezumeva maksimalnu organizovanost (mada to mnogi ne shvataju!), srećan sam jer sam sveprisutan za sve njene aktivnosti i zahteve.
Tako sam, sticajem okolnosti, naučio da pletem pletenice, da „mažem“ nokte, da pripremam najbolje špagete na svetu i jaja na sto načina 😀
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
Ne znam da li postoji razlika, pošto imamo samo ćerku! Poverenje se gradi od malih nogu i mora biti obostrano. Dete na taj način zna da ima na koga da se osloni u svim situacijama, a roditelj zna da adekvatno pomogne u datom momentu.
Iskrenost je veoma bitna. Petnaest godina je vrlo specifican period u odrastanju. Moram priznati da je to, za sad, najteži deo roditeljstva. Veoma insistiramo na iskrenom odnosu i ona je postala svesna da je to veoma bitno i imamo puno poverenje jedni u duge.
Možete li da opišete savršeno dete?
Mogu reći da je moja Dunja savršena! Pritom znam da je svakom roditelju njegovo dete savršeno. Naravno ovo je sve samo fraza, svi smo mi sklop mana i vrlina. Po meni, roditeljstvo nosi ogromnu odgovornost da dete bude kvalitetna osoba, a da ne ugrožavamo njegovu prirodu.
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Svestan sam da je to deo sadašnjice. Nisam neki fan, ali sam i sam korisnik nekih drušivenih mreža, mada najviše zbog posla. Ne volim što uviđam kod svog deteta trenutnu preokupaciju društvenim mrežama.Trudim se da shvatim da mlađe generacije odrastaju sa tim, ali ne želim da telefon postane glavna igračka!
Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Dunja je oduvek uživala u ukusnoj i lepo aranžiranoj hrani. Supruga i ja volimo da kuvamo,eksperimentišemo u kuhinji, a Dunja je pokazala interesovanje da sama sprema hranu kada je krenula vanredna situacija izavana pandemijom.
Voli da, pored ukusa i izgleda, zabelezi svoj ili naš napravljeni obrok fotografijom. Odmalena je uvek bila prisutana u kuhinji kada se prave kolači i uvek rado učestvovala u tome.
Šta kažu vaša deca o vama kao tati?
Citiram Dunjin odgovor na ovo pitanje: „Volim što mi svakog dana daje razloga da se smejem“! Ja sam presrećan zbog toga!
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Ne postoju univerzalni recept, ali mislim da je biti dosledan veoma značajno. Mi smo deci „svet u malom“ i model za sve. To treba da bude linija vodilja! Podržati i razumeti decu, pričati o svemu, graditi iskren odnos pun poverenja i ne pokušavati da napravite od dece kopiju sebe… i opet ćeš se preispitivati da li si dobar roditelj!
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto“?
Biću kratak,ne! Dunja želi nov bicikl, a ne auto… Stresno je imati dete u pubertetu i vrlo često je to bura emocija. Nekada mi se cini da jesam samo tata koji treba da ostvari zamišljene želje, a opet sa druge strane kada pričamo o svemu shvatim da izrasta u biće puno razumevanja i kvaliteta. Prebrodićemo pubertet zajedno!
Izvor: Detinjarije.com
