Tata kupi mi auto: Nedeljko Rvović

Nedeljko Rvović po zanimanju je specijalni pedagog u oblasti maloletničke delikvencije i trener karate kluba “Tora”. Kao otac trogodišnje ćerke, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

Predstavite nam se kao tata?

Ja sam zahvalan i srećan otac jedne divne devojčice Sare, koja ima 3 godine, ispunjen suprug i srećan porodičan čovek koji uživa u svakoj sekundi sa svojom porodicom.

Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?

Da, apsolutno ravnopravno učestvujem u odgoju deteta, smatram da oba roditelja moraju biti poštovani, voljeni, sa sličnim stavovima, kao i da treba da budu usaglašeni kada dete treba pohvaliti a kada iskritikovati. Najgora stvar koje dete može da ima su tzv. “Turski tuševi” a to znači da je jedan roditelj izrazito strog a drugi sasvim blag i popustljiv… O svakoj situaciji razgovaramo i donosimo zajednička resenja.

Koliko provodite vremena sa svojom decom?

Prosecno u toku dana, s obzirom na to da je ona u vrtiću do 14:30h a da ja imam treninge od 19h, oko 6-7 sati, ako ne računam spavanje, avikendom 24h.

Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?

Svaki minut možete kreativno provesti sa detetom, kroz priče, kroz nova saznanja i upoznavanje novih pojmova, novih lepih ili korisnih reči. Kroz razne memorijske igre, u šetnji kroz prirodu, u vežbicama i zadacima dok trči i skače…

Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?

Bavim se rastom, razvojem, vaspitanjem i obrazovanjem dece od 4 do 15 godina, tako da je moj posao 100% povezan sa vaspitanjem Sare.

Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?

S obzirom na to da mi je Sara prvo dete i da je žensko dete, generalno primećujem da su ćerke vezanije za očeve i otvorenije prema njima. Za sada je naklonjenija majci što mi zaista ne smeta, jer mi je to nekako i prirodno – ona je njen model ponašanja, oblačenja… Zato je jako važno kako se majka ponaša, jer deca na najranijem uzrastu sve gledaju, pamte i kopiraju.

Možete li da opišete savršeno dete?

Svako dete je savršeno, svako dete je rođeno kao nevino, toplo, iskreno, čisto. Kakvo će biti kroz godine zavisi pre svega od porodice, okruženja (društva, škole), interesovanja (sport, muzika, ples, neka umetnost) ali i od samog karaktera deteta, što je opet na neki način prenatalno određeno genima majke i oca. U svakom slučaju, svako dete je anđeo kog treba samo usmeriti da se krila razvijaju.

Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?

Do skoro sam imao mišljenje koje je bilo dosta pozitivno ali u poslednje vreme mi se sve manje dopada, sve se svodi na “hejt”, mržnju, izbacivanje frustracija… Ako pričamo o Fejsbuku. Sa druge strane, Instagram je postao platforma za “Vidite koliko sam srećan, uspešan i bogat”. Ja se trudim da nekim savetom, statusom, ličnim primerom utičem na decu i ljude oko sebe da budu humaniji i bolji.

Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju “Kuvajmo s decom ” sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?

Jako sam slab sa kuhinjom, počeo sam malo više da se interesujem za vegetarijansku hranu pa ću uskoro početi da se igram sa pravljenjem hrane

Šta kažu vaša deca o vama kao tati?

Mislim da sam dobar otac i mislim da je ćerka srećna što me ima za tatu

Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?

Volite svoju decu, trudite da ih vaspitavate ljubavlju, lepim i toplim rečima, milujte ih i podržavajte. Jer od prve do pete godine se razvija osnovni karakter deteta, zato su ljubav i podrška najdragocenije i jedine koje mogu dati detetu krila. Nemojte nikada koristiti pogrdne reči (glup si, ništa ne znaš, nemaš pojma, nemam vremena sada za tebe…). To su reči koje ostaju urezane duboko u njihovoj psihi i jako je teško izboriti se sa tim osećanjima.

Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto”?

Iskreno ne znam, trudim se da ne gledam i ne komentarišem druge ljude, znam da ima dosta divnih roditelja. Što se tiče ovih drugih, neko puno radi i dosta zarađuje i možda misli da novcem ili nečim drugim može da zameni ljubav i osećanja. Međutim, ono što znam iz psihologije je da 95% ljudi zaboravlja šta im je ko kupio, dao, koliko para je potrošio…već da li su bili tu da ih zagrle, podrže, kažu VOLIM TE, TU SAM ZA TEBE, VIDIM TE, ČUJEM TE. To je ono što svakome treba i smatram da svako sa takvom podrškom može da stekne, zaradi i osvoji sve što poželi.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: