Vladimir Anušić aka Swimming Dad (tata za plivanje) više od dve decenije je u svetu sporta, plivanja, edukaciji roditelja i radu sa decom svih uzrasta, počevši od beba u vodi.
Osnivač je pored „Baby Swim“ kluba (www.babyswimclub.com) i digitalnog koncepta za roditelje o plivanju i odrastanju „Swimming Dad“ (www.swimmingdad.com), ali i autor slikovnica o plivanju, jedinstvenih u Srbiji i prostorima bivše Jugoslavije:
“Jakov i Petra IDU na plivanje” – o pravilima ponašanja na bazenu https://www.swimmingdad.com/slikovnica i „Jakov i Petra VOLE plivanje“ -Zašto je plivanje pravi sport za svako dete? https://www.swimmingdad.com/slikovnicabenefitiplivanja
Kao otac jedne ajkulice i ribice za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu u vodi i oko nje.
Predstavite nam se kao tata?
Vest da ću postati prvi put tata jednoj ajkulici (2015.), sačekala me je miljama daleko od porodice, ali kraj ivice bazena. Uskočio sam u bazen i plivao, kako bi emocije savladao, a suze radosnice umirio. Drugi put kada sam dobio počasnu titulu tate jedne ribice (2016.), bio sam na istoj udaljenosti, ali i tada na moju sreću kraj bazena. Plivao sam i tada.
Verovatno je to i jedan od razloga što sam od starta deci ponudio životnu veštinu od najranijeg uzrasta – plivanje.
Tata sam dva plivača. Brata i sestre. Plivanje kao i pisanje, čitanje, za mene su osnovna kultura življenja. Zato su i verovatno moja deca pre nego što su prohodala, zaplivala. Upoznali su plivanje sa četiri meseca. Proplivali su sa nepune tri godine. Danas su nešto viši od metra, šestogodišnji Jakov i četvorogodišnja Petra, i dalje plivaju i u vodi se igraju.
Pre svega ja sam tata jedne ajkulice i jedne ribice! Zahvaljujući njima svako jutro za mene ima novu dimenziju. Izazov pre svega, kao tate u svetu roditeljstva, ali i u svetu plivanja.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
Da. Bez obzira što sam nekada daleko, a i kada sam tu, nas dvoje se uvek oko svega dogovaramo, dopunjujemo, uskačemo, podržavamo, zajedno brojimo do 1000 i nazad… To nije samo po pitanju vaspitanja, već i svih drugih porodičnih, roditeljskih „avantura“ koje plivanje i odrastanje nose sa sobom.
Sazrevati kao roditelj na suvom i u vodi izazov je iz minuta u minut. To zna itekako da umori, ali i da da takvu snagu sa kojom se mogu preplivati okeani!
Koliko provodite vremena sa svojom decom?
Zbog plivanja često nisam bio stalno uz porodicu svih 365 dana. Ali sam taj jaz nadoknađivao plivanjem. Kako? Kada sam sa porodicom, decom, nema dana da nismo plivali. Sve propuštene trenutke maženja koji su pripali mami u prvim mesecima, nadoknađivao sam kroz bebi plivanje sa decom. Neprocenjivo iskustvo za svakog tatu, baš svakog roditelja.
Danas, nakon šest godina, kada se ukaže prilika, bez obzira da li je u pitanju slana ili slatka voda, koristim priliku da moja cela porodica pliva, igra se u vodi, uživa i to bez straha od nepoznatih dubina, daljina. Jer je to na kraju i najvažnije za decu – poverenje u mamu, tatu i roditeljska sigurnost, bez obzira da li su na asfaltu ili u vodi.
Ono što najviše volim kod svog posla, dozvoljava mi da svakodnevno ručam sa svojom porodicom, jer mi pauza između kancelarijskog dela posla i popodnevnog praktičnog dela na bazenu to dozvoljava!
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
Dovoljan je samo jedan njihov pogled. Iskreno, kod mene je to lako. Dok sam odrastao gledao sam mamu koja je bila vaspitač i stalno nešto smišljala, crtala, seckala, pravila deci kako bi što lakše naučili, zabavili se. Verovato je to prenela i na mene.
Sve dok nisam postao tata, i ja sam sa lakoćom stalno nešto kreirao, animirao drugu decu u vodi i oko nje. Tako da kada su stigle moja ajkulica i ribica kreativnost je bila još veća iz dana u dan. Tako je i danas.
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Kada je bura u glavi i telu uz plivanje uspevam da pronađem taj skriveni atom snage, i izvučem ono najbolje za današnji dan, za sebe, porodicu. Plivanje mi često pomaže da ne odustanem od roditeljskog alpinizma, i kada je najstrmija etapa na vidiku, samim tim ni od sebe. Plivanje mi daje šansu da usporim sa svim obavezama i provedem kvalitetno vreme sa porodicom, decom. Svaki zaveslaj daje mi mogućnost da dodatno razmilsim o postupcima, greškama, koje iskoče na stazi roditeljstva.
Plivanje mi je olakšalo roditeljstvo na taj način, što sam shvatio da ukoliko ostanem bez daha, jednostavno to pirhvatim, promenim tehniku plivanja, odmorim se na leđnom i nastavim tempom koji taj dan diktira. Sutra će biti lakše ili još teže. Jer, deca zaslužuju da budem bolji roditelj danas, više nego juče.
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece?
Isto kao kada bi me pitali kako zadobiti dečije poverenje u vodu, plivanje? Postepeno. Bitan je svaki postupak, reakcija, razgovor, ali i osluškivanje… Ukoliko se od prvog susreta sa vodom stvori poverenje kod deteta, odnosno zdrava relacija prema okruženju u vodi i oko nje, lako je posle da to dete naučite da „pliva“ kroz život. Tako ja gledam i na poverenje roditelj – dete, bez obzira da li je na suvom ili na „najvećem igralištu“ na svetu – vodi.
Sticanje poverenja na relaciji roditelj – dete, kao i dete – plivanje, nije nimalo lako, ali je verujem za svakog tatu i mamu na kraju slatko! Pogotovo kada znate da ste deci ”poklonili” sigurnost u vodi i kraj nje.
Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
U našoj porodici ono što važi za jedno dete važi i za drugo, kada su osnove vaspitanja, ponašanja i odrastanja u pitanju. Ono u čemu vodimo računa je ličnost ajkulice i ribice, a ne pol. Zato smo i prilagodili dinamiku roditeljskog “plivanja” karakteru svakog deteta. Ukoliko starije dete nema „strah od dubine“, to se ne podrazumeva i kod mlađeg.
Možete li da opišete savršeno dete?
Koje karakteristike ima „savršena odrasla osoba“? Postoji li tako nešto? Ukoliko je, ideja o „savršenom detetu“ duhovno i emocionalno stabilna osoba, onda treba da gledamo prema sopstvenoj duhovnosti i emocionalnoj zrelosti. Deca su ludo pametna u oponašanju nas roditelja. Oni preuzimaju naše veštine i navike i te veštine i navike ih čine onim što će biti. Želimo li da imaju sjajne navike, pogledajmo svoje. Procenimo šta volimo na sebi, šta mislimo da je važno u životu, a zatim primenimo to na naš odnos sa decom u našem životu. Ponašajmo se prema deci kao prema celovitim i jedinstvenim ljudima i zapanjićemo se dubinom odnosa i osećajem ispunjenosti koje ti odnosi mogu ispoljiti.
Kratko – Dete koje je voljeno!
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Sve što je umereno i ima zdravu notu je korisno. Društvene mreže mi pomažu danas u lakšoj povezanosti sa prijateljima, i sticanju novih znanja što mi je bilo nezamislivo dok sam studirao, ali i u edukaciji koju radim kroz Swimming Dad koncept.
Što se tiče moje dece, upoznati su sa You Tubom i fenomenalnim koncertima koje zajedno gledamo dok pravimo kulinarske čarolije kada nismo u vodi ili kada tražimo da napravimo nešto od papira (avion, kuću i sl). To je to za sada.
Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Ovo pitanje baš volim. Tata sam ne samo za plivanje i dobru zabavu, već i za kuvanje u našoj porodici. Volim da kuvam i da ugađam porodici, pogotovo kada znam da uživaju u mojoj kuhinji. To sam preneo i na decu. Zna se kada tata sprema ajkulica i ribica su pravi pomoćnici, a zabava u kuhinji uz dobar rokenrol je uvek na nivou.
Najviše volim da zajedno spremamo ribu, ćufte, najrazličitije đakonije od testa (slatke i slane), markizu, kao i mami jutarnju kafu. Iskreno ajkulica je ta koji ima smisla za kulinarstvo, ali pre svega volju i želju da pomaže i u kuhinji, dok je ribica naš najbolji degustator. Mama se do sada nikada nije bunila kada smo nas troje za šporetom (uz osmeh).
Šta kažu vaša deca o vama kao tati?
Uz upitni pogled na moje pitanje, oboje su rekli „a zašto“… Evo kažu da sam sjajan i da vole da se igraju sa tatom i idu na lepa mesta (uz gromoglasan smeh)!
Evo ajkulica kaže da voli da zajedno pravimo pastu za ručak i da idemo u skejt park, igramo basket i da sviramo, dok je ribica rekla da voli sa tatom da ide u vodene avanture i peče palačinke. Sledeće godine verovatno će imati drugačiji doživljaj tate, i jedva čekam da ga čujem.
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Roditeljstvo i vaspitanje dece volim da gledam iz ugla plivanja. Jednostavno, tako lakše prevazilazim svakodnevne roditeljske „zamke“, iskušenja, nedoumice. Plivanje zahteva posvećenost, strpljenje, sigurnost. Deca isto to traže.
Nema tu čarobnog ”recepta”. Ali kada bi trebao da ga napišem sadržao bi ovih 10 sastojaka,
bez obzira da li smo sa decom u vodi ili kraj nje:
Kroz prstohvat najšireg osmeha, dodati kašičicu roditeljske topline, pola šolje sigurnosti u rukama, šaku poverenja, 200 grama mamine i tatine odlučnosti, 150 grama istrajnosti. Zagrljaj je onaj začin koji plivanju i odrastanju daje čaroliju, boju i toplinu, a koju samo mama i tata mogu da prenesu. Na kraju dobro zaliti vodom i dodati kesicu zabave uz dobar vodeni ritam.
Iskustvo u svetu plivanja sa decom prenosim i u sveru roditeljstva. Do sada me nije izneverilo. Deci su potrebni koreni, ali i krila. Plivanje i porodica im ih daju. Jake korene dobijaju od snažnog povezivanja od najranijeg uzrasta, dok im “krila” stasaju kroz širenje vidika u najširem smislu! Na nama, roditeljima je da ih u tome ispratimo, bez obzira da li smo na suvom ili u vodi.
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto?“
Nije. Svaka nova generacija ima svoje „zahteve“ u odrastanju. Na nama je da se izborimo sa njima. Jer nije sve u „brzim točkovima“ ni pre dvadeset godina, a ni sada.
Iskreno verujem da deca i roditelji koji imaju sportski „kod“ u sebi drugačije razmišljaju na današnje odrastanje. Sport je taj koji je uvek bio najbolji „roditelj“ deci, a veliki prijatelj svakoj mami i tati, celoj porodici!
Slobodno mogu reći da me je plivanje naučilo da budem bolji čovek, da prepoznam ono sivilo što svako ima u sebi, ali i bolji roditelj iz dana u dan.
Nisam savršen ni u bazenu ni na suvom. Učim i dalje da budem bolji kao tata, i to svaki dan kako u vodi tako i kraj nje. Znam da me tek čekaju kilometri i kilometri koje treba da isplivam sa porodicom u slatkoj i slanoj vodi, ali to je sve deo roditeljskog odrastanja.
Izvor: Detinjarije.com
 više od dve decenije je u svetu sporta, plivanja, edukaciji roditelja i radu sa decom svih){kind=link}