Deca saosećajnih roditeljima imaju dobro poznate prednosti: manje su depresivna, manje agresivna i saosećajnija. Roditelji takođe primećuju veće samopoštovanje kod dece, kada se potrude da razumeju njihova osećanja.
Ali iznutra, to ih uništava.
Tim sa Nortvestern univerziteta ispitivao je skrivene mane roditeljske empatije. Otkrili su da iako se deca saosećajnih roditelja bolje osećaju fizički i emocionalno, ćelije roditelja otkrivaju hroničnu inflamaciju niskog intenziteta. Kada njihovo dete psihološki pati, imuni sistem roditelja biva oslabljen.
Istraživači su ispitivali dvesta četrdeset i sedam parova roditelja i njihovih adolescenta, utvrđujući koliko često i u kojoj su meri roditelji u stanju da razumeju osećanja svoje dece i reagovaju sa odgovarajućom zabrinutošću. Uzeli su i uzorke krvi. Saosećajnii roditelji i njihova deca su se psihološki bolje snašli. Deca saosećajnih roditelja takođe su pokazala niže nivoe markera upale. Rezultati njihovih roditelja su bili skroz suprotni. Njihovi uzorci otkrili su sistemsku upalu niskog stepena.
Ta studija, objavljena na internetu krajem prošle godine i ubrzo zatim u časopisu Health Psychology, usledila je nakon istraživanja objavljenog prošle godine u časopisu Clinical Psychological Science. U tom istraživanju je tim naučnika sa Nortvestern univerziteta ispitivao sto četrdeset i tri para roditelja i njihove dece tinejdžerskog uzrasta, na temu saosećanja roditelja i dečije depresije. Godinu dana kasnije, od roditelja su uzeli uzorke krvi i uneli bakterijsku komponentu radi proučavanja imunog odgovora.
Kako su se depresivni simptomi njihove dece povećavali, tako su se povećavali i markeri upale saosećajnih roditelja. Otkrića su bila u skladu sa prethodnim istraživanjima koja su pokazala,da negovatelji ljudi sa hroničnim bolestima, tokom vremena razvijaju hroničnu upalu i povišeno izlučivanje hormona stresa.
Zašto je to tako? Saosećanje od nas zahteva da potisnemo sopstvena osećanja u stranu kako bismo se fokusirali na tuđa, a taj napor je povezan sa povećanim stresom i većom upalom. Saosećajni roditelji mogu biti spremniji da žrtvuju svoje zdravlje zarad svoje dece, odbacujući stvari poput sna, vežbanja i drugih aktivnosti koje bi mogle umanjiti stres.
„Porodična terapija često savetuje roditelje kako da budu saosećajni, s obzirom na ogromnu korist koju to ima po decu. Ipak, ako taj emocionalni napor dovede do fizičke štete, roditelje treba naučiti kako da se brinu i za sebe“, rekla je Erika Menzek, diplomirani student psihologije univerziteta Nortvestern, glavni autor obe studije.
„Stvari poput redovnog sna, vežbanja i smanjenja stresa su sve povezane sa ovim tipovima imunih procesa“, rekla je Menzek za onlajn magazin Quartz. „Roditelji nisu sebični ako odvoje vreme za te stvari – one su zapravo veoma bitne za njihovo mentalno i fizičko zdravlje.“
Prevela: A. P.
Izvor: Quartz / Detinjarije.com
