Proslave dečjih rođendana, a naročito prvog, postale su dobar biznis, pa su počele da rade i agencije specijalizovane za njihovu organizaciju.
Dečji rođendani koji izgledaju poput male svadbe popularni su širom Srbije bez obzira na ekonomske prilike i standard stanovništva.
Roditelji na zabave svoje dece troše od 350 evra, koliko košta tri sata u igraonici uz neograničenu hranu i piće, do čak 3.500 evra, što je cena za rođendane koji više liče na svadbe, u salama sa velikim brojem zvanica, vatrometom, muzikom uživo…
Proslave dečjih rođendana, a naročito prvog, postale su dobar biznis, pa su počele da rade i agencije specijalizovane za njihovu organizaciju.
– Rođendani danas podrazumevaju sale za 100 do 150 ljudi, živu muziku, dekoraciju na stolovima i balone, animaciju za veću decu, vatromet – kaže Ljubica Sićović, organizator dečijih rođendana iz Beograda.
Ovakav rođendan, kaže ona, košta između 1.500 i 3.500 evra, zavisno od broja gostiju i izbora benda koji može da košta od 50 do 700 evra. Pritom, tvrde sagovornici lista, gala proslave nisu rezervisane samo za one sa dubokim džepom i specifičnim ukusom, iako oni čine većinu domaćina ovakvih žurki: organizuju ih i prosvetni radnici, javni službenici, lekari.
Mirjana P, frizerka iz Novog Sada, potrošila je na prvi rođendan svoje devojčice oko 2.000 evra: 96 gostiju, sala, tamburaši, dve torte, slatki sto, toaleta za malenu i roditelje, šminka i frizer za mamu, dimna mašina, mađioničar za stariju decu…
– Zašto je moje dete gore od druge dece? Želela sam da joj priuštim takav dan, i jesam, moje je pravo. Štedeli smo par meseci i uspeli sve da platimo. Čula sam komentare da sam mogla da odvedem dete na more za taj novac. Ali, ni njega se dete ne bi sećalo, zar ne? – priča ova majka.
Među roditeljima koji su na ovaj način slavili prvi rođendan svoje dece je i Novosađanka Kristina N, a ona je tome posvetila i deo svog bloga. Iako smatra da su ovakve proslave pomodarstvo, nije uspela da mu odoli.
– I dalje smatram da nam, kao društvu, nisu potrebna ni preterivanja ni razbacivanje novcem. Ali, imamo pravo da uživamo u nekim sitnim zadovoljstvima. Esteta sam i uživam u dekoracijama, slatkom stolu i, priznajem, to je na neki način bilo zadovoljenje mog ega. S druge strane, to je divna uspomena za moje dete i nadam se da će joj se radovati na isti način na koji se ja radujem VHS kaseti sa snimkom mog prvog rođendana – kaže ona.
Na deset običnih dečjih rođendana, dođe jedan svadbarskog tipa koji košta par hiljada evra. Iako su prvi i osamnaesti rođendani najpompezniji, pomodarstvo je zahvatilo i proslave svih ostalih rođendana. Uz neizostavnu igraonicu (od 5.000 dinara u selima do 25.000 u Beogradu), sada se plaćaju i slatki stolovi (od 6.000 do 15.000), torte sa likovima iz crtaća (od 3.500 do 12.000 dinara), animatori koji gutaju vatru ili hodaju na štulama (12.000 dinara), šiju se i naručuju posebne toalete za majke i ćerke (oko 2.500 po haljini) ili očeve i sinove. Samo za jednu prosečnu rođendansku zabavu u Beogradu treba izdvojiti 500 do 800 evra, u Novom Sadu i Nišu po 350 do 600 evra. U Beogradu, samo zakup popularne igraonice odnosi 200 evra.
Što su deca starija, prohtevi su veći, pa se rođendani organizuju na karting stazama, u lasertag igraonicama, bioskopima, adrenalin zonama, što može da košta i po 250 evra za 30 minuta. Angažuju se animatori, među kojima su i oni prilično skupi koji nude trikove poput suvog leda, lasera i gutanja vatre i njihovi termini su rasprodati tri meseca unapred. Ovakvi rođendani češći su na severu zemlje, u opštinama sa višim prosečnim primanjima, nego na jugu.
– Većina roditelja i dalje plaća obične rođendane u igraonici, koji su pristupačni. Ipak, uočljivo je da na deset takvih rođendana, bar jedan bude svadbarskog tipa. I ta tendencija je uočljiva u poslednjih godinu do dve – zaključuje Tijana Petrović, animatorka iz Niša.
Šta kažu sociolozi
Sociolog Dragan Koković kaže da skupe proslave rođendana pokazuju da nam je društvo diferencirano: dok se jedan deo ljudi bori za egzistenciju, drugi deo teži pomodarstvima i preterivanjima. U društvu kao što je naše, gde vlada negativan prirodni priraštaj, u decu se gleda se obožavanjem, kao u male bogove. Stoga je logično da će preterivanja biti vezana upravo uz njih.
“Uz diferencijaciju društva, ova tendencija nam pokazuje i skorojevićki mentalitet. Jer, važno je samo prikazati sebe i svoju porodicu, ne mareći kakav to utisak ostavlja i kako se odražava na druge”, kaže Koković.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Tri greške u vaspitanju zbog kojih deca postaju manipulatori
Psihologe veoma često ljudi pitaju kako osobe postaju manipulatori. Svaki roditelj plaši se da ga baš ta sudbina ne zadesi; najveća mora mame i tate jeste da njihov slatki anđeo...
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Nema komentara.