Igračke su imune i na geopolitičke konflikte. Prošle godine, uprkos međusobnim sankcijama Rusije i EU povodom ukrajinske krize, britanski lanac prodavnica igračaka Hamliz otvorio je, uz veliku pompu, svoj najveći objekat u centru Moskve, koji je i najveća specijalizovana prodavnica igračaka u Evropi. Mada vrednost ruskog tržišta igračaka ne prelazi četiri milijarde dolara, odluka britanskog lanca dobija drugačiju perspektivu kada se ima u vidu da ono raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 30 odsto, što ga je među pojedinim analitičarima kvalifikovalo kao „svetskog prvaka u rastu“. S druge strane, prema navodima u časopisu „Sputnjik“, Rusi su rešili da mali udeo na globalnom tržištu igračaka ubrzano uvećaju, te da već do 2018. četvrtinu proizvodnje najinovativnijih igračaka izvoze u svet, prvenstveno u Evropu.
Igračka veka
Otpornost na ekonomske i političke krize ne znači da u industriji igračaka nema uzbuđenja, iznenađenja i preokreta. Naprotiv, reč je o tržištu na kome se ciljna grupa stalno obnavlja, ali i neprekidno menja. Današnja deca brzo odrastaju, a istraživanja pokazuju da već nakon osme godine opada njihovo interesovanje za tradicionalne igračke, jer usled brojnih aktivnosti imaju sve manje slobodnog vremena koje rađe troše na zabavu kakvu nude nove tehnologije. Stoga je industrija igračaka napravila „kopernikanski obrt“, povezavši se sa kinematografijom, televizijom i kompjuterskim igrama. Ako su u početku kompjuterske igre i figurice nastajale kao nusproizvod popularnosti pojedinih filmova, danas na osnovu njih nastaju filmovi.
Ipak, iako su vrlo sofisticirani potrošači, koji se dobro razumeju u tehnologiju i favorizuju proizvode koji su vezani za elektroniku, modu i životni stil, deca su raspoložena da se vrate „klasicima“, od kojih neki opstaju na tržištu i po tri ili četiri decenije. U današnje vreme u tome uspevaju najviše zahvaljujući trendu da se klasične igračke kombinuju sa elektronskim komponentama, a sve više i sa pametnim telefonima i tabletima.
Novi Lego set: Mama ide na posao a tata čuva decu
Manje naklonjeni od dece su maloprodajni objekti, koji su u poslednjoj deceniji, takođe, izazvali ogromne promene u industriji igračaka. Zahvaljujući konsolidaciji i ekspanziji maloprodajnog sektora, ovi lanci vrše veliki pritisak na profitne marže proizvođača tradicionalnih igračaka, jer kupuju enormne količine robe. Mnogi maloprodavci u ugovore sa dobavljačima ubacuju klauzulu po kojoj im je zagarantovan određeni procenat profita, bez obzira na maloprodajnu cenu.
Mada i ovo tržište pati od prevlasti nekolicine velikih proizvođača, pozicije su, takođe, promenljiva kategorija. Prošle godine vođstvo je, ponovo, preuzela danska kompanija Lego, što je bilo jasno već nakon rezultata u prvih šest meseci: sa prihodima od 2,1 milijardu dolara, operativnom dobiti od 700 miliona i čistom dobiti od 538 miliona dolara, daleko je nadmašila dve američke kompanije koje su joj i najveći konkurenti. Naime, kompanija Hasbro, proizvođač igračaka “Transformeri” i “Monopol”, u istom periodu ostvarila je tek 130 miliona dolara operativne dobiti, dok je Matel, proizvođač „Barbi“ lutkica, iskazao gubitak od 54 miliona dolara.
