Vremešni lider u dečijem svetu, koga je 1932. osnovao danski stolar Ole Kirk Kristiansen, pre nepune decenije bio je u teškim finansijskim problemima usled pada prodaje i tržišnog učešća, pa je kompanija Lego morala da otpušta radnike i reorganizuje menadžment. Kjeld Kirk Kristiansen, unuk osnivača kompanije, priznao je da je osnovni razlog za sunovrat bila uspavanost na lovorikama dok se tržište ubrzano menjalo. Ipak, Lego je u sve oštrijoj konkurenciji uspeo ne samo da uđe u novi milenijum sa titulom „Igračka veka“, koju su mu dodelili časopis Fortune i britansko Udruženje maloprodavaca igračaka, već i da se preorijentiše na inovativnije igračke za današnje tinejdžere.
Prošlogodišnjem poslovnom trijumfu u velikoj meri je doprineo asortiman „Ratovi zvezda“, povezan sa nastavkom istoimenog filmskog serijala. Ipak, analitičari ističu kao jedan od najvažnijih strateških poteza to što su vlasnici, nakon dugogodišnjeg odbijanja da izmeste proizvodnju iz kompanijskog sedišta u danskom gradu Builundu, gde je u njihovoj fabrici zaposlena četvrtina stanovnika, deo kapaciteta iselili na jeftinije lokacije u Mađarskoj, Češkoj i Meksiku. Lego trenutno gradi i novu fabriku u Kini, sto kilometara od Šangaja, koja bi trebalo da počne sa radom 2017. godine.
Afrička ulaganja u Kinu
Mada se proizvodnja igračaka sve više vraća u Evropu i to u njen istočni deo, prema istraživanju koje je sproveo „Bi Bi Si“, oko 70 odsto svetskog tržišta igračaka snabdeva se i dalje iz Kine, gde je 60 odsto proizvodnje ove vrste robe smešteno u provinciji Guangdong. Ali „mozak“ kineske industrije igračaka – koja je u 2013. vredela petinu američke, sa prognozama o dodatnih 12 milijardi dolara rasta do 2018. godine – nalazi se u Honkongu, koji je usled toga nazvan i „Grad igračaka“.
Kako objasniti matematiku pomoću lego kocki
U Kinu je svoju proizvodnju lutaka preselio i Taofik Okoja, poslovni čovek iz Nigerije, jedan od retkih afričkih ulagača u zemlji koja je svojim kapitalom premrežila afrički kontinent, i čiji uspeh svedoči da je moguće nadigrati velike zapadne kompanije. Okoja je iskoristio činjenicu da su „crne Barbike“ američke kompanije Matel bile preskupe za tržište podsaharske Afrike i napravio je svojevrsnu nigerijsku verziju ove lutke, koju je potom prilagodio i etničkim obeležijima drugih delova kontinenta. Afrički preduzetnik ima svoje pristalice i u Srbiji, koje smatraju da je njegov način razmišljanja dobar primer za razvoj domaće industrije igračaka. Za sada, jedina sličnost se može nazreti u vestima poput one da je model land rovera sa oznakama srpske žandarmerije proizveden u Kini, i to solidno, za razliku od gomile jeftinih i nebezbednih igračaka u ovdašnjim domovima, a koje su istog porekla.
Najveći broj rasprava o domaćem tržištu igračaka, čija se vrednost procenjuje na 30 do 40 miliona evra godišnje, počinje i završava upozorenjima na zdravstvene opasnosti sivog tržišta, koje čini oko 20 do 30 osto ukupne prodaje igračaka, te kritikama da je to posledica monopola i astronomskih cena nekolicine velikih lanaca, za koje čak i zvanične institucije tvrde da posluju sa maržama i do 100 odsto.
Izvor: Bif.rs
