Tuve Janson je svetski poznata književnica iz Finske koja svoju popularnost duguje prvenstveno svojim knjigama za decu, u kojima su glavni junaci debeljuškasti beli trolovi – Mumini. Uz niz vrednih priznanja za svoj rad na području dečje književnosti, Tuve Janson je 1966. nagrađena Medaljom Hansa Kristijana Andersena, najvećim priznanjem u toj oblasti.
Tuve Marika Janson rođena je 1914. u Helsinkiju. Odrastala je u porodici umetnika koji su pripadali finskoj manjini čiji je maternji jezik švedski. Svi članovi njene porodice bavili su se nekom umetošću, pa se, odrastajući u kreativnoj i boemskoj atmosferi, u kojoj je pisanje i slikanje bilo svakodnevna aktivnost, vrlo rano i sama opredelila za umetničku karijeru. “Nikada morala da “postanem” umetnik, pošto sam to oduvek bila”, govorila je. Ubrzo postaje vrlo zapažena u umetničkom svetu, i počinje da ilustruje knjige, slika murale, sve više izlaže.
Nevinošću protiv rata
Tokom drugog svetskog rata, u njenom stvaralaštvu pojavljuju se junaci koji će obeležiti njenu karijeru – porodica Mumin. Razočarana i depresivna, želeći da u turobnom ratnom vremenu stvori nešto čisto i naivno, ona izmišlja junake koji su oličenje otvorenosti i tolerancije. Mumini su ekscentrična, radoznala i duhovita bića koja vole da stiču prijatelje, a humor koji izbija sa svake stranice počiva na životnosti likova, susretu i prožimanju veoma različitih karaktera i naravi.
Priče nisu ni jednoznačne, ni predvidive, već je reč o zanimljivom štivu koje podjednako može da zainteresuje i decu i odrasle. Junaci nisu sterilni, već višeslojni i upečatljivi, sa svim slabostima i manama koje poseduju i pravi ljudi. I pored svoje neizmerne dobroćudnosti, umeju i da se ponesu loše, da opsuju, posvađaju se, pa čak i da popiju.
Finski nacionalni brend
Knjige „Mumini i velika poplava“ (1945), „Kometa dolazi“ (1946) i „Čarobnjakov šešir“ (1948) naišle su na odličan prijem čitalaca, i prevedene su na četrdesetak jezika. Tuve je napisala i ilustrovala još šest romana o Muminima, brojne slikovnice i stripove, na osnovu kojih su napravljene mnoge pozorišne predstave i animirani filmovi.
Junaci priča iz Muminove doline postali su finsko nacionalno obeležje, i ima ih svuda – na šoljama, kalendarima, zidovima, odeći, čak i na novčićima. U Tampereu, gradu na jugu Finske, nalazi se Muzej Mumina u kom je sačuvano mnogo originalnih radova o njima, a u jednom od najvažnijih turističkih centara Finske, mestu Nantali, podignut je tematski park pod nazivom „Svet Mumina“. Kažu da su dva glavna finska izvozna proizvoda – Nokia telefoni i Mumini.
Muminomanija
Prva “invazija” Mumina na palnetu dogodila se pedesetih godina prošlog veka, kada su knjige o junacima Tove Janson prevedene na norveški, nemački i engleski. Ipak, svetska popularnost ovih simpatičnih trbušastih junaka Tuve događa se pre petnaestak godina, kada Mumini stižu na na tv-ekrane u vidu serije crtanih filmova. A pre nekoliko godina, u Skandinaviji je snimljen i stereoskopski 3D film „Mumini i potera za kometom“, koji je prikazivan i u srpskim bioskopima. Autorka muzike za film je popularna islandska muzičarka Bjork, velika obožavateljka Mumina.
Mumini nam stižu
Strip o Muminu svojevremeno je bio veoma popularan u Jugoslaviji – izlazio je u Ilustrovanoj politici pre „Denisa napasti“, od 1958. do 1961. godine. Decenijama posle toga nije ga bilo u našoj sredini. I današnja deca dobila su priliku da se upoznaju sa 
čuvenim Muminima. Od 2001. godine je, pod pokroviteljstvom Finskog književnog informativnog centra i Švedskog kulturnog centra iz Finske, na srpskom jeziku objavljeno pet albuma stripa o Muminima (mogu se naričiti preko adrese office@minabooks.com). A pored romana „Čarobnjakov šešir“ (Narodna knjiga), kod nas su nedavno objavljeni i roman „Kometa dolazi“ i slikovnica „Šta je onda bilo? Priča o Muminu, Mimli i maloj Mi“.
„Odrastanje“
Od šezdesetih godina, Tuve Janson se okrenula pisanju za odrasle. U pripovetke i romane utkala je mnogo autobiografskih detalja. Najomiljenija među čitaocima šitom sveta je knjiga „Leto“ (1972), u kojoj govori o baki i unuci koje leto provode na malom finskom ostrvu, poput onog na kome je Tuve provodila leta. Naime, njena porodica je otkrila i kultivisala malo nenaseljeno ostrvo Kluvharun, u arhipelagu Pelinge, blizu grada Borgo u Finskom zalivu.
Priredila: Jovana Papan
