“Možda ću sada, ovakva stara i s decom neiskusna, zvučati previše sebično, ali jednom kad ostarite tek onda do kraja shvatite koliko vam je potrebno da imate svoje dete”
“Javljam vam se tužna i shrvana, zbog nikada prežaljene želje da imam dete. Ali ga nemam. Čekala sam predugo.”, tim je rečima započela svoju priču gospođa u godinama u kojima rađanje više ne dolazi u obzir, gospođa koja je polovinu svog života znala da nikada neće imati dete, a drugu polovinu žalila za time. I zato našim čitateljkama ima štošta da poruči:
“Cure moje drage – nemojte sebi dopustiti da i vama bude kasno. Danas barem imate toliko mogućnosti da na svet donesete dete, svoje dete, dete koje ćete voleti više od ičega na ovom svetu i dete koje će vam, kada ostarite, moći da bude pri ruci.
Moja priča počela je davno, na pragu sam 65. Živim sama s moja dva psa. Nekada je to bio moj životni san kojeg sam živela kao samostalna žena koja je u ono vreme bila jedna od retkih koja se usudila da živi životom nesputane devojke kojoj je jedina želja bila da ima kakvu takvu karijeru, da putuje svetom, provodi se. Da živi punim plućima bez ikakvih lanaca koji bi me sputavali i držali na mestu. Ali da sam u tim godinama imala ovo znanje koje imam danas, odavno bih promenila svoje životne snove. Jer čovek uči dok je živ, a zna se da je starost ipak malo iskusnija od mladosti.
Pišem vam ovo sebično i uplašeno sa slomljenom nogom i nikoga oko mene da mi pomogne. Jer sam bila sebična. Jer sam oduvek mislila da mi ne trebaju deca – zašto bih se rvala s klincima kada mogu da živim život ispunjen prijateljima, a posebnu ljubav da dobijam od svojih kućnih ljubimaca. Ali sve je to lepo dok možete, a kada više ne možete, kada vam se prijatelji rasele po svetu – svako svome ode, kada vam je rodbina još starija od vas, kada nemate nikoga tko bi vam priskočio u pomoć. Nikoga da se pobrine za vas i ta dva čupava klupka ljubavi koja jednostavno ne mogu da žive sami. A s babom od 65 i slomljenom nogom teško da iko može da se usreći.
I zato me slušajte cure moje mlade. Dok još nije kasno, rodite sebi dete – nemojte misliti da je to sebično, ali rodite sebi dete da ga imate pri ruci. I nemojte me pogrešno shvatiti. Nije tu reč samo o ljubavi – dete je logičan nastavak naših života i karika bez koje nema budućih generacija ni bezbrižne starosti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Kakva glupostina. Pa nemam ja decu da bi me čuvala u starosti. Ići ću u dom ako onemoćam, a deca su kategorija neuporediva i znatno kompleksnija od kućnih ljubimaca.
Draga gospodjo, u moderno vreme nije dovoljno imati samo decu, ta deca, kazu “strucnjaci”, moraju da budu kceri, a ne sinovi… Dakle, svaka od nas treba da “natempira” da dobije kcer, jer sinovi roditelje nece da gledaju. Ja imam dva sina, te sav moj trud propade, tako kaze nas narod…ko mi je kriv kad nemam kcer! Ali, znate, mene bas briga, to da li ce nas deca gledati zavisi od toga da li ce ziveti blizu nas ili negde preko sveta, da li ce biti finansijki u mogucnosti da pomognu, a najvise od toga kako smo ih vaspitali…to zavisi od vaspitanja a ne pola, sto malogradjani, koji su razmazili svoje sinove, ne razumeju. Uostalom, ja sam ih rodila njih radi, pa bili oni decaci ili devojcice, prema meni dug nemaju, jer znam ih dosta kojima deca zive na drugim kontinentima pa svejedno nemaju pomoc, kao ni Vi…ne mozete planirati sta i kako ce biti, a tek mi je sumanuto radjati sebi kucnu negu…
Kako li vas samo nije sramota da uopšte pišete ovakve tekstove…
Požalila baba što u starosti nema svog ličnog roba,da je pod starost služi,i da joj donosi i prinosi.
A na kraju krajeva,i ne postoji nikakva “baba”,s obzirom da svi znaju da vaši beskrupulozni “spisatelji” u stvari sami izmišljaju ovakve trolovske i provokatorske članke.
Srećno u daljem radu.
I te kako se vi potajno nadate da će vaši sinovi da vas gledaju u starosti 😉 Ako ne oni lično-a onda njihove supruge,zašto da ne i to…Prema tome,vi ste sa te strane sebe obezbedili.