U Beogradu uskoro potpuno drugačija igrališta!

Kako je za ekološki sajt agencije Beta “Zelena Srbija” (www.zelenasrbija.rs) rečeno u BFC, na takvoj pripremi otvorenih, javnih, urbanih prostora – parkova i igrališta, radiće se u saradnji s partnerima iz zemlje i inostranstva.Osnovna ideja je da se u Beogradu nekoliko lokacija prilagodi zdravom odrastanju dece, po uzoru na otvoren javni gradski prostor u Švedskoj.

U parkovima i na igralištima u Stokholmu koja su nedavno posetili predstavnici BFC i Urbanističkog zavoda Beograda, dominiraju kreativna i inovativna rešenja za najmlađe. Prednost se daje prirodnim materijalima, a ne serijski proizvedenim spravama od veštačkog materijala.

Stručnjaci prilikom projektovanja takvih prostora polaze od toga da je za zdrav rast i razvoj dece veoma važno da provode dosta vremena napolju, u prostoru koji je dobro planiran, ali ne i “predizajniran”, već prirodan, kako bi deca mogla da kroz igru istražuju i upoznaju prirodno okruženje.

Deci je, zbog vitamina D, potrebno sunce, a boravak napolju, u prirodnom ambijentu, koristan je jer zelenilo opušta, rekla je naučnik i istraživač Karolinska Instituta za medicinska istraživanja iz Stokholma Cecilija Boldeman.

Po njenim rečima, da dečja igrališta ne bi bila preterano izložena UV zračenju, otvoreno nebo treba da bude do polovine veličine igrališnog prostora. Igrališta moraju da obiluju zelenilom i stazama za šetnju, sa što manje prepreka i ograđenog prostora – da deca osete i istražuju prirodu i kreću se što slobodnije.

“Upotreba što više prirodnih elemenata samo može pospešiti dečju spoznaju o životnom okruženju. To podrazumeva boravak napolju i kada pada kiša ili veje sneg, a veoma pozitivno na decu može uticati i prisustvo što većeg broja životinja”, rekla je Boldeman.

Predsednica BFC i istraživač na tom projektu Ivana Malinović rekla je da “prostore želimo da prilagodimo da budu adekvatni za korišćenje u različitim klimatskim uslovima kako bi se deca navikla da budu u simbiozi sa prirodom, jer to ima veliki značaj za njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Ako to detetu rano usadite, ono će postati svesnije životne sredine koja ga okružuje i bolje će se odnositi prema njoj”.

Kako je kazala, sada postoji velika nesrazmera u sadržaju koje otvoreni javni prostori nude deci školskog uzrasta i ostalom stanovništvu.

“Fokusirani smo u projektu na otvorene javne urbane prostore i na sadržaje koje oni mogu da ponude školskoj deci u njihovo slobodno vreme. To su parkovi ili mesta sa sadržajem i za sve ostale grupe korisnika: od male dece, preko omladine, do zrelih ljudi i penzionera”, rekla je ona.

Po njenim rečima, Beogradu nedostaje takav strateški pristup, ali i dizajn sadržaja jer su deca školskog uzrasta zanemarena i “izopštena” iz procesa kreiranja otvorenih javnih prostora.

“Istraživanju u ovoj oblasti se već posvećuje velika pažnja u svetu, i to i nama predstoji da bi Beograd dobio ovakve prostore. Došli smo do okvira koji su to prostori i u kojem pravcu treba da se kreće strategija”, rekla je ona.

To bi bili mali prostori između blokova i zgrada, nadohvat detetu, gradski javni prostori koji bi bili namenjeni svima, kao i školska dvorišta jer su deca već tu i tu se osećaju bezbedno.

“Idejni koncept za takve prostore postoji i tome ćemo posvetiti praktične radionice namenjene profesionalcima i donosiocima odluka u ovoj oblasti, kako bismo došli do konkretnih lokacija koje će se opremiti po meri deteta”, rekla je Malinović.

Projekat čiji je cilj da kreira i razvija urbani prostor po meri deteta, BFC je pokrenuo u saradnji sa Evropskim centrom za mir i razvoj Univerziteta UN u Beogradu (ECPD). U razvoju tog projekta partner je švedska firma SWECO što je podržao i omogućio Švedski Institut. Podršku su dali i Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Zavod za urbanizam Grada Beograda.

Tema izgradnje parkova i igrališta po ekološkim principima postavljena je kao programska okosnica 4. Beogradskog festivala cveća koji će ovog meseca okupiti urbaniste, pejzažne i druge arhitekte radi razmene znanja i dobre prakse između švedskih i domaćih stručnjaka. Cilj je i da se ponude prvi kreativni i strateški odgovori na pitanje o tome u kojoj meri urbanizam Beograda uzima u obzir razvojne potrebe školske dece.

U javnim prostorima Beograda danas dominiraju klasična igrališta koja zadovoljavaju potrebe dece do sedam godina, ili teretane na otvorenom koje odgovaraju potrebama odraslih ljudi.