Prema njihovoj analizi, to su južnoafrički, italijanski i portugalski roditelji.
Za ovu studiju razgovarali su sa 18.303 deteta i njihovim roditeljima u 16 država. Strogoću su definisali kao sputavanje dece i njihove slobode samostalnog izlaska na ulicu ili putovanja autobusom.
Po ovom parametru, najopušteniji su roditelji u Finskoj i ostalim nordijskim zemljama, kao i u Nemačkoj. S druge strane, u Južnoj Africi 80% roditelja misli da će im dete udariti auto, a u Italiji i Portugaliji procenat uplašenih roditelja je još veći.
Da budu sama napolju po mraku smeju deca u Danskoj, Finskoj, Švedskoj i Japanu.
Ovi rezultati poklapaju se i sa rangiranjem zemalja na Unicefoj tabeli „dečijeg blagostanja“. Što je zemlja bolje rangirana, to je dečija samostalnost u njoj veća. Ben Fagan Votson, jedan od autora studije, kaže da u lošije rangiranim zemljama, pored zaista lošije regulisanog saobraćaja, roditelji trpe i veći pritisak da budu savršeni, a postoji i sklonost da se u svemu vide opasnosti.
Ben Šo, Direktor Instituta za društvenu politiku pri univerzitetu Vestminster kazao je da je „dozvoljavanje deci da se slobodno i bez nadzora kreću po svom kraju važno za njihovo zdravlje, kao i fizički i mentalni razvoj. Međutim, utvrdili smo da deca širom sveta nailaze na ograničavanja svoje slobode da sama idu u školu, posećuju prijatelje ili odlaze na igrališta.“
- Advertisement -
Kao svetle primere on navodi Roterdam i Vankuver koji su u centar urbane politike stavili decu, vodeći se maksimom „ako je grad dobar za decu, biće dobar i za sve ostale“.
