Igra je za dete nezamenljiv način učenja od prvog dana života i ujedno prirodan, za dete svojstven način kojim istražuje i saznaje o sebi i svetu koji ga okružuje. Igrati se sa detetom znači stvoriti prilike za dete da saznaje, otkriva i ovladava svojim veštinama i svetom koji ga okružuje. To, takođe, za roditelja znači šansu da upozna način na koji dete misli, zaključuje, oseća i doživljava
Piše: Piter Grej, razvojni psiholog Gubljenje dečijih sloboda je ozbiljan društveni problem, odgovoran za dramatičan porast učestalosti depresije i samoubistava kod mladih. Ljudi svih doba vape za slobodom i pate kada im je ona oduzeta. Često zaboravljamo da se to odnosi i na decu, te da je i njima potrebna…
Kroz igru, deca razvijaju svoje psihičke, intelektualne, emocionalne, društvene i moralne sposobnosti, stvaraju i održavaju prijateljstva.
Po novom zakonu koji stupa na snagu 8. maja, roditelji koji dozvoljavaju svojoj deci sama idu u školu ili se igraju napolju bez nadzora odraslih neće biti krivično gonjeni.
Fizička neaktivnost je jedan od glavnih uzročnika epidemije gojaznosti i većina američkih adolescenata ne provodi preporučenih 60 minuta u intenzivnoj fizičkoj aktivnosti.
Uzbudljiva, avanturistička igra je u modi, a sa njom iskrsava i novi tip prostora za igru.
Istraživači sa univerziteta Vestminster bavili su se roditeljskom strogoćom i pronašli šampione.
Naši klinci i sami izlaze da se igraju oko zgrade sa drugom decom još od prošlog juna. Možda je nekom neobično i čudno da deca sa 4 i 5, sada već 5 i 6 godina – sama izlaze napolje?
Stavljamo ih pod stakleno zvono i činimo sve što možemo da otklonimo opasnosti umesto da decu opremimo veštinom kritičkom mišljenja kako bi sama mogla da se nose sa opasnostima i ublaže ih.
Ovog maja, u Nju Džersiju održana je TEDx konferencija posvećena igri i igranju. Jedan od govornika bio je i profesor psihologije na Bostonskom koledžu
