Većina zemalja u svetu neće postići dovoljno visoku stopu fertiliteta da održi postojeći broj stanovnika na zemlji do 2100. godine, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu. Nove projekcije naglašavaju drastičan pad na globalnom nivou.
Navedena studija ukazuje da će do kraja veka veći broj rađanja biti zabeležen u siromašnim zemljama, dok će u ostalim, većim i razvijenim, stopa fertiliteta opadati.
Na globalnom nivou, ona će pasti sa 2,23 – koliko je bilo 2021. godine, na 1,59 u 2100. godini.
Zemlje u kojima je zabeležen, do sada, veliki pad stope fertiliteta su: Južna Koreja (0,78 deteta po majci), iako je ova zemlja uložila velika sredstva kako bi zaustavila taj pad od 25 odsto u poslednjih 16 godina.
Na listi su i Japan, koji je nedavno usvojio novi zakon za zaustavljanje pada nataliteta, a koji podrazumeva povećanje dečijih dodataka i produženje roditeljskog odsustva. Prošla godina bila je osma uzastopna u kojoj se beleži pad nataliteta u ovoj zemlji.
Tu je i Italija, kao jedna od najstarijih zemalja u Evropi, u kojoj je prosečan broj dece po majci opao na 1,2 u prošloj godini.
Španija, Grčka, Portugalija, Nemačka i Tajland takođe su na vrhu liste zemalja sa sve manjom stopom fertiliteta.
Čak i u velikim zemljama, poput Kine i Rusije, stopa fertiliteta opada. U Indiji i Nigeru gde je fertilitet visok, u poslednjih godinu dana takođe je zabeležen pad.
Irska i Finska beleže najveći pad u Evropi
Kao potencijalni faktori za niske stope fertiliteta navode obrazovanje, pristup kontracepciji i odlaganje roditeljstva.
Tu su i ekonomski faktori, kao što su troškovi podizanja dece i društvene promene na tržištu radne snage.
Prvi put od 1960. broj živorođene dece u Evropskoj uniji pao je ispod četiri miliona 2022. godine (3,88 miliona). Samo je 1990. prvi i za sada jedini put rođeno više od pet miliona beba (5,1 miliona).
Ukupna stopa plodnosti u 2022. bila je 1,46 živorođenih beba po ženi.
Najnižu stopu pre dve godine prijavile su Irska i Finska, gde je zabeležen pad za više od 20 odsto.
Predviđanja su da će Italija, Španija i Andora imati najnižu stopu fertiliteta do 2050. godine, dok će neslavnu titulu u 2100. godini preuzeti Srbija, Ukrajina, BiH i Severna Makedonija.
Stopa fertiliteta u Evropi:
1970. – 2,35
1998. – 1,4
2016. – 1,57
2022. – 1,46
Kakva su prognoze za Srbiju?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa fertiliteta se povećavala 3 godine za redom.
Sa 1,48 u 2020. na 1,52 u 2021, odnosno 1,63 u 2022. godini, da bi u prošloj godini opala na 1,61, uprkos novčanim podsticajima.
Ali, prema projekcijama pomenutog istraživanja, Srbija će pred kraj veka imati negativnu stopu fertiliteta, 0,96.
Stopa fertiliteta u Srbiji
2020 – 1,48
2021 – 1,52
2022 – 1,63
2023 – 1,61
Procena za 2100 – 0,96
Uz nas, tu će biti jedino Severna Makedonija sa 0,97.
Kako bi se nivo populacije održao, zemljama je potrebna ukupna stopa fertiliteta od 2,1, ili takozvani „nivo zamene“. Kada stopa padne ispod tog nivoa, stanovništvo počinje da se smanjuje.
Stručnjaci upozoravaju da će ovakvi trendovi promeniti u potpunosti globalnu ekonomiju i stvoriti demografski podeljen svet.
Šta je rešenje?
Načelnica Dnevne bolnice Ginekološko-Akušerske klinike „Narodni front“ Ana Mitrović Jovanović kaže za Euronews Srbija da je pitanje fertiliteta izuzetno kompleksno, te da „razvijeni svet“ pokušava da pronađe rešenje kako bi „popravio rezultat“.
„Statistika neumoljivo govori da je posebno Evropa izuzetno starija i da svi starimo kao nacije i da je ta stopa za održavanje samo proste zamene, što mi kažemo, prosta reprodukcija, još uvek daleko od onoga što bi trebala da bude„, objašnjava naša sagovornica.
Smatra i da upotreba kontracepcija ne treba da bude svrstana u uzročnike niske stope fertiliteta, jer, kako kaže, ona služi da sačuva reproduktivno zdravlje – da se trudnoća ne završi abortusom.
Naglašava i da je prosečna životna dob žene u Srbiji 43 plus godine, te da to „definitivno biološki nisu godine kada je žena najplodnija“.
„Ne samo zbog obrazovanja, nego i činjenice da živimo moderne živote, zbog činjenice da smo otuđeni jedni od drugih, da su nas mnogo i mediji, posebno društvene mreže, odvukli od toga da se družimo. U krajnjoj liniji možemo slobodno reći i da vodimo ljubav„, ukazuje doktorka.
Ističe i da se sa životnom dobi ženama smanjuje broj jajnih ćelija, ali i da se smanjuje i njihov kvalitet.
„Samim tim sa pomeranjem rađanja na godine posle 35, 38, a da ne kažem posle 40, rezultat uspeha lečenja neplodnosti ili uopšte bilo kakvih metoda savremene veštačke reprodukcije značajno je snižen. Nažalost, parovi, mada su dovoljno informisani, vrlo često smatraju da je vantelesno oplođenje rešenje njihovog problema„, naglašava doktorka.
Dodaje i da je ekonomski moment svakako izuzetno važan, ali da naša zemlja podržava pronatalitetnu politiku.
„Mi smo zemlja koja je verovatno jedna od retkih koja plaća i taj donirani reproduktivni materijal ako je to jedina šansa. S druge strane, vidimo da se različita ministarstva trude da kroz razne olakšice koje to prate pomognu tim posebno mladim ljudima da se odluče da budu roditelji više od jednog deteta. I to je zaista za mene kao ženu na prvom mestu, kao majku, kao roditelja, pa tek onda kao profesora ginekologije presudno„, ističe doktorka.
Kaže i da se borba sa natalitetom postiže time što se stimuliše populaciju od 25. pa najdalje do 30. da se odluči na rađenje.
„S obzirom na napredak medicine, dešava se da žene postaju majke u godinama kada su nekada postojale bake„, zaključuje naša sagovornica.
Izvor: Euronews.rs
