HPV u svetu
Smatra se da se skoro svi ljudi bar nekada tokom života zaraze HPV-om. Infekcija najčešće spontano prođe, ali se svake godine javi preko 500.000 novoobolelih žena sa rakom grlića materice. Skoro bez izuzetka osnovni uzrok je HPV. Poslednjih decenija je u porastu učestalost analnog raka udruženog sa HPV-om, prevashodno među homoseksualcima, a u manjoj meri i među ženama. Poznato je da je rak ždrela, krajnika i baze jezika pove-zan sa duvanom i alkoholom, ali sve češće se kod obolelih u tim tkivima nalazi i HPV.
Zabluda je da je ovaj virus opasan samo za žene. U SAD, recimo, procenjuju da je HPV odgovoran za više od 17.000 zloćudnih tumora kod žena, ali i preko 9000 tumora kod muškaraca.
HPV u Srbiji
Ne postoje pouzdani podaci o učestalosti HPV infekcije koji bi se mogli uopštiti na celu populaciju. Indirektan pokazatelj veličine problema je činjenica da je rak grlića materice jedan od vodećih malignih tumora žena u zemlji (svake godine oboli oko 1500, a umre oko 400 žena). Po stopi smrtnosti od ovog zloćudnog tumora Srbija je druga u Evropi.
Osnovni podaci o vakcini
Pronalazak vakcine protiv HPV-a stručna javnost je doče-kala s velikim zadovoljstvom jer je, uz vakcinu protiv hepa-titisa B, namenjenu sprečavanju raka jetre, otvorena moguć-nost za suzbijanje još nekih malignih tumora. Postoji blizu 200 tipova HPV-a, a 40 njih izaziva infekciju sluznica sa tendenci-jom razvoja bradavica i tumora. Svi se prenose polnim putem, ali samo neki su odgovorni za nastanak određenih malignih tumora. Na prvom mestu je rak grlića materice čijoj pojavi u preko 99% slučajeva prethodi HPV infekcija. U manjem pro-centu, HPV je povezan sa rakom vagine, penisa, anusa i tumora glave i vrata, prevashodno ždrela.
Sastav vakcine
Sve tri registrovane vakcine, Cervarix, Gardasil 4 i Gardasil 9, pripremljene su od neinfektivnih belančevinastih delova kapsule HPV i štite od tipova 16 i 18 koji su odgovorni za oko 70% svih slučajeva raka grlića materice. U Gardasil 4 uneti su i antigeni tipova 6 i 11, kao daleko najčešći (u 90%) izazivači neugodnih polnih bradavica. Najnovija vakcina, Gardasil 9, pruža zaštitu od još pet tipova HPV-a (31, 33, 45, 52, 58), čime se zaštita od raka grlića materice penje na oko 85%.
Pored navedenih neinfektivnih čestica HPV-a, ove vakcine mogu da sadrže histidin, polisorbat 80, aluminijumske i druge soli. Ne dodaje im se živa kao konzervans.
Očekivana reakcija
Sva dosadašnja iskustva ukazuju na bezbednost sve tri regi-strovane vakcine (samo u SAD je dato znatno više od 50 mili-ona doza). Postoje, naravno, reakcije na vakcinu, ali su one u očekivanim okvirima.
Neželjene reakcije
Poput mnogih drugih, i ova vakcinacija je često praćena bolom, otokom i crvenilom na mestu uboda, a otprilike svaka deseta vakcinisana osoba dobije i povišenu temperaturu.
Mlade osobe, obično u drugoj deceniji života, mogu da rea-guju kratkotrajnim gubitkom svesti. Ako ih se više zatekne u ambulanti, većina ili čak svi mogu da reaguju na isti način. U tom uzrastu, to se dešava i pri davanju drugih vakcina. Dobro je zadržati vakcinisanu osobu da petnaestak minuta provede u sedećem ili ležećem položaju.
Kontraindikacije
Podatak o neposrednoj burnoj reakciji na sastojke vakcine, kao i akutna bolest. Mada ne postoje podaci o štetnom dejstvu na plod, vakcina se ne daje trudnicama. HPV, HIV ili slična infekcija, kao ni dojenje, nisu prepreka za vakcinaciju.
Način i vreme davanja
Vakcina se daje u mišić. Ciljna grupa su devojčice uzrasta 9–13 godina (SZO), odnosno 12–14 godina (Evropski centar za sprečavanje i suzbijanje bolesti), a preporučuju se dve doze u razmaku od šest ili više meseci. Za starije od 14 godina daju se tri doze po šemi 0, 1–2, 6 meseci. Cilj je zaštititi devojke pre započinjanja seksualnog života, ali vakcina ima koristan efekat i kasnije, do 26. godine, pa čak i među ženama zaraženim HPV-om, jer ih štiti od tipova virusa kojima nisu bile izložene.
Amerikanci su prvi odobrili i vakcinaciju dečaka i mladića u uzrastu 9–26 godina vakcinama Gardasil 4 i Gardasil 9, jer se tako ne samo smanjuje učestalost raka grlića materice među njihovim partnerkama, već se sprečavaju zloćudni tumori anusa, glave i vrata (posebno ždrela) kod oba pola, kao i polnih bradavica. Mada je u toj zemlji odobreni uzrasni raspon za vakcinaciju širok, preporuka je da se devojčice i dečaci zaštite vakcinom sa 11–12 godina. Tamo se preporučuje davanje tri doze vakcine.
Zaštitni efekat
Vakcinisane osobe su u skoro 100% zaštićene od tipova 16 i 18 HPV. Budući da su ta dva tipa odgovorna za 70% obolevanja od raka grlića materice, pri potpunom obuhvatu vakcinacijom za toliko bi se smanjila i učestalost ovog malignog tumora (novo uvedena vakcina Gardasil 9 trebalo bi da bude još znatno uspe šnija). Vakcine su delotvorne i protiv retkih malignih tumora penisa i stidnice, ali i sve češćih tumora čmara i ždrela, nastalih zbog promena seksualne prakse poslednjih decenija. Kako su tipovi 6 i 11 HPV-a prevashodni izazivači polnih bradavica, Gardasil 4 i Gardasil 9 mogu drastično (za oko 90%) da smanje njihovu učestalost.
Višegodišnje praćenje vakcinisanih osoba ne pokazuje opadanje nivoa antitela. Nema još podataka o višedecenijskim efektima zaštite.
Mada su vakcine protiv HPV-a visoko efektivne, mora se imati u vidu da ne pružaju zaštitu protiv tipova HPV-a koji u njima nisu sadržani. Pored toga, ostaje potreba o upražnjavanju „sigurnog seksa“, jer postoje i mnoge druge polno prenosive bolesti.
Budućnost vakcinacije protiv HPV-a
Uskoro će sve evropske zemlje pristupiti masovnoj vakcinaciji protiv HPV-a, a preporuku SZO prihvataće i ostatak sveta, shodno finansijskim mogućnostima. Posle Gardasila 9 uslediće pojava vakcina koje pokrivaju još veći broj tipova HPV-a.
Skrining će još dugo predstavljati važnu meru ranog otkrivanja raka grlića materice, kako je i predviđeno Nacionalnim programom iz 2008. U konkretnom slučaju to je i mera sprečavanja raka, jer se Papanicolau testom otkrivaju tzv. premaligne promene, pa do pojave raka ne mora ni da dođe. Međutim, dve mere – vakcinacija i skrining – ne samo da ne isključuju jedna drugu, već je poželjno da se kombinuju. U daljoj perspektivi, vakcinacija će po svoj prilici predstavljati konačno rešenje.
Odlomak iz knjige „Istina o vakcinama“
Autor: Zoran Radovanović
Izdavač: Heliks
Ova značajna i kod nas jedinstvena publikacija nastala je s ciljem da se najšira javnost upozna sa stvarnim motivima protivnika vakcinacije, sa njihovim štetnim delovanjem i sa njihovim pseudonaučnim argumentima koji su često ispod svakog intelektualnog i moralnog nivoa.
Istina o vakcinama je mnogo više od naučno-popularnog štiva – reč je o sistematično i detaljno komponovanoj monografiji o vakcinama i vakcinaciji, delu izuzetnog eksperta u ovoj oblasti i društveno angažovanog intelektualca.
Roditelji, kojima je autor i namenio ovu knjigu, mogu u njoj da pronađu nepristrasne i objektivne, naučno proverene činjenice koje će im omogućiti da steknu tačan uvid i donesu ispravne odluke u vezi sa vakcinacijom.
