U mnogim ozbiljnim zemljama vannastavne aktivnosti učenika su ogledalo škole, prva slika prepoznavanja vrednosti i dostignuća škole koja o kvalitetu ustanove govori znatno više nego fotografije čeone fasade školske zgrade i beli, uglancani i sterilni školski kabineti. Škole su tamo (a do skora i kod nas) bile poznate po svojoj odličnoj pozorišnoj grupi, po svojoj ekološkoj grupi, po svom umetničkom studiju, po svom horu ili orkestrima, po fantastičnim poduhvatima učenika koji dosežu do granica civilizacijskih postignuća. Tako su jedna škola iz unutrašnjosti Velike Britanije, kao i nekoliko srednjih škola iz Kine i Rusije organizovale učeničke ekspedicije do Severnog pola, učenici nekoliko američkih srednjih ali i osnovnih (!) škola dizajnirali su satelite koje je NASA lansirala u svemir (a u tom projektu namenjenom učenicima i studentima danas učestvuje i više evropskih zemalja uključujući i Bugarsku), grupe učenika organizovanih preko svojih škola danas možete sresti kako pomažu u rezervatima životinja širom Afrike ili u najvećim profesionalnim naučnim centrima poput CERN-a.
Ne očekujem da u ovoj situaciji direktori i školski odbori domaćih škola počnu da lome glave o tome kako finansirati i organizovati „posetu“ Himalajima ili Antarktiku, želim samo da ukažem da dobre škole podstiču sanjanje lepih snova, a od snova počinju sve vrste poduhvata. Dobro je kada je škola fabrika dobrih snova, jer kada će ta deca sanjati ako ne u godinama kada pohađaju školu.
Zato je u ovom trenutku, na početku školske godine, dobro podsetiti škole koliko je važno da učenicima ponude najšire moguće forme angažovanja van redovne nastave. To ne zahteva nikakva obavezna dodatna novčana sredstva (iako su ranije nastavnici koji vode sekcije bili poštenije materijalno stimulisani) već samo prisustvo određenog stepena profesionalne odgovornosti i dobre volje. S druge strane, roditelji i učenici bi trebalo da upornije zahtevaju da se različite sekcije formiraju i da kontinuirano rade kroz rane oblike aktivnosti, a ne samo radi pripreme za takmičenje i pisanja priloga za školski list. Lokalna zajednica je, takođe, pozvana da podstiče ovakve oblike rada, jer se tu krije neslućena mogućnost uključivanja mladih u mnoštvo pitanja i akcija od interesa za opštinu, grad ili naselje gde škola radi. Biće veliki iskoraka kada i mi počnemo dobre škole prepoznavati po sjajnim postignućima učenika i to upravo onim koji nisu rangirani medaljama ili nagradama, već po svojoj originalnosti, atraktivnosti, hrabrosti i entuzijazmu.
Autor je direktor Istraživačke stanice Petnica
Izvor: Danas
