Neke od ovih aktivnosti su, kao što se zaključuje, humanitarnog karaktera, a koristi po dete, u ključnom periodu razvoja njegove ličnosti, obično dovode do formiranja stavova i oblikovanja vrednosti koje će negovati celog života, i zato je važno paziti šta ono radi i šta vidi u tom dobu. Svakako da ove aktivnosti mogu da doprinesu njegovom boljem razumevanju i toleranciji prema drugim i različitim ljudima (i bićima), saosećanju, želji da pomogne, da sasluša, ali i, takođe bitno, boljoj organizovanosti, odgovornosti, radnim navikama, timskom radu i duhu. A znamo dobro i to koliko poslodavaca danas (a i u budućnosti) traži upravo ove osobine, pa time volontiranje (na vreme) može biti bitna stavka i prednost u nečijem CV-ju kao dodatak formalnom obrazovanju i neka vrsta radnog iskustva. Naravno, sve te aktivnosti se pre svega rade iz ljubavi, ali na drugom mestu se mora misliti i o benefitu koji nosi sa sobom.
Takođe, interesantna ideja bi bila mogla da bude podstrek za naučne i mnoge druge institucije da otvore svoja vrata za decu koja su željna sticanja praktičnog znanja ili rada na nekim istraživanjima, jer, što da ne, i ona uz dobar podstrek mogu da dođu do novih otkrića, a s vremena na vreme smo u svetu svedoci petnaestogodišnjaka koja dolaze do naučnih otkrića, kao rezultat vrlo ozbiljnog i zrelog rada, uz sve potrebne istraživačke metode koje stoje iza njega.
Koristi po dete, u ključnom periodu razvoja njegove ličnosti, obično dovode do formiranja stavova i oblikovanja vrednosti koje će negovati celog života.
Koliko bi vas roditelja, koji imate decu tinejdžere, volelo da vaše dete ne sedi satima za kompjuterom, već da vreme provodi konstruktivno. Ako kojim slučajem ne možete da motivišete dete da krene da volontira negde gde bi možda želelo, imajte u vidu da deca lakše pristaju na nova iskustva u životu zajedno sa vršnjacima, pa se zato udružite sa drugim roditeljima, i zajedno sa nastavnicima učinite nešto korisno za budućnost svoje dece.
Samo je potrebno osluškivati potrebe deteta, i na vreme. Zato bi trebalo da se u školama obave ankete o stanju svesti kod učenika o volontiranju, da se nakon analize odgovora angažuju sve institucije koje bi bile pogodne i da po školama i na druge načine aktivno učestvuju u promovisanju volontiranja u okviru njih, i pre svega da se komunikacija između roditelja i škole po ovom pitanju ojača i ohrabri. I naravno, sve to ne može proći bez aktivne (naglašavamo aktivne!) podrške nadležnih ljudi iz Ministarstva, kako moralne, tako i materijalne, u meri u kojoj je to moguće. Jer, mora se prekinuti sa dosadašnjom nebrigom o životima naše dece i samo deklarativnom stavu da je ulaganje u obrazovanje ulaganje u budućnost, jer ako to zaista jeste, to se mora i pokazati.
