U obe studije, kako bi utvrdili na koji način mala deca uče, naučnici su maloj deci pokazivali igračke koja imaju više skrivenih svojstava ili načina upotrebe (svira kad se pritisne ili povuče itd.). Jednoj grupi dece bi vaspitač pokazao neka od svojstava, dok je druga grupa puštana da ih sama otkrije kroz igranje. Zatim su deca iz obe grupe ostavljena da se sama igraju sa igračkom. Deca kojoj ništa nije pokazivano igrala su se duže i otkrila su više svojstava igračke nego ona iz prve grupe. Deca kojoj je vaspitač pokazao kako se igračka upotrebljava, uglavnom bi se ograničila na imitiranje tih postupaka, umesto da istražuju dalje sama.
„Podučavanje je vrlo delotvorno kada dete treba naučiti nečemu konkretnom – recimo da jedna igračka svira kada se pritisne ili povuče. Ali ono takođe smanjuje šanse da deca sama otkrivaju i donose neočekivane zaključke.“
Dve pomenute studije koje su sprovele dve naučne laboratorije, koristeći različite metode, dovele su do skoro istih rezultata – direktno podučavanje zaista može ograničiti učenje kod male dece. Podučavanje je vrlo delotvorno kada dete treba naučiti nečemu konkretnom – recimo da jedna igračka svira kada se pritisne ili povuče. Ali ono takođe smanjuje šanse da deca sama otkrivaju i donose neočekivane zaključke.
Odrasli pretpostavljaju da je učenje rezultat poduke i da je spontano učenje kroz proces istraživanja neuobičajeno. Međutim, ono je fundamentalnije. Ono zapravo deci omogućava da uče od vaspitača. Učenje od vaspitača prethodno traži od vas da naučite o vaspitačima. Primer: Kada slušate vaspitača, očekujete da će vam pružiti potrebne informacije. Ako vaspitač ne ukaže na posebna (skrivena) svojstva igračke, dete nesvesno misli: “Ona je vaspitač – da tu unutra postoji nešto zanimljivo, već bi mi pokazala.” Zbog takvog stava deca ne pokazuju interesovanje za ono što je izvan fokusa vaspitača, već samo za ono što on predaje. Kada nema vaspitača, deca obraćaju pažnju na mnogo više informacija i opcija.
Kad znate šta možete očekivati od vaspitača, to je naravno dobro – brže ćete dobiti prave odgovore. Istraživanja na četvorogodišnjacima pokazuju da oni razumeju kako podučavanje funkcioniše i u stanju su da uče od vaspitača. Ali gubi se na drugoj strani- ugroženo je ono mnogo sveobuhvatnije učenje koje je prirodnije za malu decu. Zbog toga je važno da se deci omogući da uče slobodno i spontano, u raznovrsnom, sigurnom i stabilnom okruženju, pod ohrabrujućim okriljem odraslih, i sa mnogo prilike za igru i istraživanje. Bebama ne treba škola.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Slate
