Ja nikako nisam savršena mama. Stalno grešim, još uvek to radim. Ali sa sigurnošću znam da sam rođena da budem njegova mama.
Pukla sam. Viknula sam da me ostavi na miru, da prestane da me vuče za nogavicu. „Pusti me samo da završim sa ovim sudovima!“ Bacila sam tanjir u sudoperu i napravila pukotinu sa strane za koju znam da će se povećavati, kao i ova pukotina u mom majčinskom srcu, uvek podsećajući me na ovaj momenat.
Okrenula sam se i slomila.
Moje srce se slomilo kad sam videla mog sina kako panično traži nekoga kod koga će pobeći, nekoga da ga spase, od mene.
Ali nije našao ničije druge ruke. Potrčao je ka meni dok su mu suze lile niz njegove rumene i okrugle bebaste obraze.
Moje srce se ponovo slomilo kada sam ga podigla u ruke a on me stegnuo sa mnogo više snage nego što se može očekivati od deteta koje nema ni dve godine.
Stegnuo me je sa olakšanjem, sa strahom, zbunjeno. Njegove ruke su stezale moj vrat.
Ali to me ne guši. Osećam se zahvalno.
Zahvalna sam jer je ova ljubav bezuslovna.
Zahvalna sam da on postoji i nastavlja da me ne samo iskušava već i spašava.
Zbog njega sam bolja osoba, a kada to nisam, on mi oprosti.
I tako smo se samo topili zajedno. Naša tela su se opuštala jedno u drugo, znajući sa smo bezbedni.
Da smo kući.
Njegova ruka je dotakla moj obraz dok sam mu šaputala koliko mi je žao što sam se naljutila, koliko ga volim i koliko je divan.
On je zatvorio oči i oboje smo samo odahnuli.
I evo ga sada, mazi se kod mene i mirno spava, kao da se ono pre 20 minuta nikada nije ni desilo.
Moj sin je sve što bih ja volela da budem.
Nežan.
Brižan.
Lako prašta.
Jak.
Emotivan.
Empatičan.
Fleksibilan.
Ja nikako nisam savršena mama. Stalno grešim, još uvek to radim. Ali sa sigurnošću znam da sam rođena da budem njegova mama. Ja sam rođena da bih rodila njega. Ja postojim da bi on mogao da postoji. Teši me saznanje da sam, iako nisam savršena, njegova. Ja sam NJEGOVA mama, i baš zato sam najbolja mama za njega.
Mogu ja ovo, čak i kada se čini da ne mogu. Ako nekada izgubiš kontrolu, ne znači da si loša mama.
To što si frustrirana i ne želiš da te niko pipne, ne znači da si loša mama.
To što želiš malo vremena samo za sebe, ne znači da si loša mama.
Samo to što brineš da si možda loša mama, znači da si dobra mama.
Mame, mi smo odabrane da budemo mame baš našim bebama. Ručno su odabrane za nas. I mi za njih.
Možemo mi to, čak i kada se osećamo da ne možemo.
Originalno objavljeno na Facebook stranici Kael Eibl.
Izvor: NajboljaMamaNaSvetu
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Nesiguran roditelj praktično poziva dete da preuzme kontrolu nad porodicom
Našle se tri porodice jednog vikenda da se prošetaju pa odvedu decu u bioskop. Usput svratili na igralište, deca se razjurila po spravama, neko se ljulja, neko ludira na vrtešci,...
Nisi ti više mali – Matija Bećković
Image by Artur Skoniecki from Pixabay NISI TI VIŠE MALI Nisi ti više mali Dogodine ćeš u školu Daj više budi čoek Alal mu majka Nisi ti više mali...
Vaspitanje u Nemačkoj: Stvarno mrzim što ovo radim, ali dete mora da nauči!
Američka autorka Sara Zaske je napisala knjigu o tome kako Nemci vaspitavaju svoju decu. Nemci konstantno rade na osamostaljivanju i osposobljavanju dece od malih nogu. „Kada god sam prokomentarisala kako...
Roditelji su dežurni krivci. Šta god da uradimo, “istraumiraćemo” dete.
Činjenica br. 1: Mi smo generacija roditelja koja je verovatno posvećenija, informisanja i brižnija nego ijedna ranije. Činjenica br. 2: Generacija smo roditelja koju više grize savest i o sebi...
Nema komentara.