-
“Hormonski” preparati koji se stavljaju u nos nisu za decu, mnogo su opasni
To nije tačno kada se poštuje doza i trajanje ove lokalne terapije!
Nazalni kortikosteroidi (tako se stručno zovu) su pravi mali “revolucionari” u terapiji težih oblika polesnke alergije. Oni su veoma efikasni, ali traže nekoliko dana za postizanje pravog efekta.
Hormon (kortikosteroid) je tako farmaceutski upakovan da se njegovo dejstvo ograničava na nosnu sluzokožu, a samo mali (beznačajni) deo prolazi u cirkulaciju. Zato, kada se poštuje prepisana doza i kada je trajanje terapije tačno prepisano od strane lekara – nema brige.
Ove lekovi se ne uzimaju bez konsultacije sa pedijatrom jer prekomerna doza i nepotrebno duga terapija mogu dovesti do neželjenih efekata lečenja.
-
Dete je imalo blagi oblik alergije na polen prošlog proleća, pa je ove godine neće ni imati
Nažalost, ovo NIJE tačno!
Daleko je veća šansa da će dete ove sezone imati burniju reakciju. To je zato što kod alergija neretko postoji “lančana reakcija” gde se vremenom spektar alergena (koji izazivaju alergijsku reakciju) širi pa i alergijska bolest biva izraženija.
-
Nema potrebe da se polenska alergija sprečava, treba je lečiti tek kada se ponovo pojavi
Potpuno pogrešno!
Kada se utvrdi da je dete alergično na polen (jednostavnim alergijskim testiranjem) onda se svake polenske sezone počinje preventivna terapije (profilaksa) pre nego se bolest zaleti.
To znači da bar dve nedelje pre očekivanog polenskog udara treba započeti terapiju lekom koji prepisuje pedijatar koji prati dete. Radi se o dobro ispitanim i pouzdanim lekovima koje koriste milioni dece (i odraslih), a neželjeni efekti terapije su blagi i retki. Zato nema potrebe da se čeka da se alergija ponovo pojavi – treba je “saseći” u korenu.
-
Kad dete ima alergijsku kijavicu sigurno će dobiti i astmu
Ne mora to da se desi!
Činjenica je da jedna alergijska bolest može nagovestiti i druge, ali NE MORA dete koje pati od polenske kijavice dobiti i alergijsku astmu!
Ima ljudi koji decenijama boluju od ove alergijske bolesti, a NIKADA nisu imali asmatski napad.
Kad se alergijska kijavica ispravno leči i prevenira astma NIJE na spisku verovatnih komplikacija.
-
Alergijska astma kod dece je neizlečiva bolest koja se pogoršava kako dete raste
Nije tačno!
Astma, naročito alergijska, jeste dugotrajna bolest, ali se uz pravovremeno započeto i dobro vođeno lečenje detetu omogućava normalan i kvalitetan život.
Činjenica je da se detetova sklonost ka alergijama ne može izlečiti. To je zapisano u genima koji su, za sada, nepromenljivi. U budućnosti se može očekivati i genska terapija koja će možda rešiti problem predispozicije za alergije kod dece. Do tada nam ostaju brojne terapijske mogućnosti da savladamo bolest!
Od presudnog je značaja brza dijagnoza bolesti, otkrivanje eventualnih alergena i pravovremeno započinjanje terapije. Odugovlačenje sa davanjem pravog imena bolesti povlači i kašnjenje u terapiji što nije dobro. To ne valja jer proces oštećenja malih i srednjih disajnih puteva napreduje, pa je potrebno više vremena da se stvar okrene na stranu ozdravljenja.
Zato roditelji ne treba da se plaše dijagnoze alergijske astme jer će ogromna većina dece izrasti u zdrave ljude!
-
Napad alergijske astme može i sam da prođe – nema potrebe da se uvek daju lekovi, neka se dete izbori
Ovo je izuzetno opasna zabluda!
Napad astme je veoma nepredvidljiv. Nekada se u par sati desi neverovatno pogoršanje opstrukcije pa se deca moraju hitno odvesti u bolnicu. Zato je neprihvatljivo izbegavati lekove koji se daju u napadu astme!
Što pre započnemo adekvatnu terapiju, pre će detetu biti bolje! Ako ne damo lek postoji šansa da se detetu nepotrebno pogorša stanje i da završi u bolnici.
