Autor: Goran Vukomanović, pedijatar
- Oznojilo se dete… uhvatiće ga promaja, dobiće upalu pluća.
U našem narodu kao da postoji kolektivni strah od promaje, kao najčešćeg prouzrokovača svih infektivnih bolesti disajnih organa, ali i reumatskih i drugih bolesti. Opaska: «Srbi se ne boje atomske bombe, ali se boje promaje», zaista je primenljiva i na naše vreme.
Dete ne može da dobije upalu pluća zato što se oznojilo! Naravno, ne treba pustiti da se znojavo dete izlaže hladnoći, ali to ne treba pravdati rizikom od pneumonije. Dete koje je znojavo, svakako treba dobro «osušiti» i utopliti pre izlaska na «zimoću». U protivnom, zaista se povećava rizik od infekcije gornjih disajnih puteva. Ali, ne treba odmah strahovati od zapaljenja pluća. To se kod, inače, zdrave dece (imunokompetentne – kako doktori vole da kažu) skoro nikada ne dešava.
- Pije hladnu vodu posle treninga – sigurno će se razboleti, a možda dobije i zapaljenje pluća.
Totalna zabluda!
Dete treba da pije vodu i za vreme fizičkog napora i posle njega. Hladna voda brže prolazi kroz želudac u creva, a odatle u krv, pa je pogodna za nadoknadu tečnosti kod sportista. Naravno, ne govorimo o ledenoj (skoro zaleđenoj) vodi, već o «normalno» ohlađenim napicima. Oni ne dovode do upale pluća, a deca koja posle hladne vode redovno dobijaju zapaljenje grla – treba da se pregledaju kod specijaliste za uho, grlo i nos.
- Mlađi brat (pet godina) je dobio virusno zapaljenje pluća, sigurno će i stariji brat – koji ima jedanaest godina, da oboli.
Ne mora da bude tako!
Zapaljenje pluća se češće dešava kod mlađe dece, jer su ona osetljivija – zbog nedovoljno razvijenog imunološkog (odbrambenog) sistema. Ako je predškolsko dete «zakačilo» zapaljenje pluća, to ne mora da znači da će oboleti i starije dete u porodici – mala je mogućnost da se to desi! Dete od 11 godina ima imunitet odraslog čoveka – što, naravno, ne znači da ne može da oboli, ali su zaista mali izgledi da se to desi, pogotovo kada je reč o upalama pluća koje uzrokuju virusi. Takva pneumonija se najčešće dešava kao jedna vrsta reakcije (ili ne-reakcije) organizma na virus, a to je karakteristično kod mlađe dece, kao i mališana čiji je imunitet oštećen nekom dugotrajnom bolešću.
„Upala pluća kod dece se češće dešava u mlađem uzrastu, jer su ona osetljivija – zbog nedovoljno razvijenog imunološkog (odbrambenog) sistema.“
- Natrontaj ga dobro pred izlazak na sneg – da ne dobije pneumoniju.
«Trontanje» i prevencija zapaljenja pluća nemaju nikakve veze!
Dete ne treba pretopljavati, baš kao što ga ne treba ni previše lagano oblačiti u zimskom periodu. Treba ga obući tako da mu bude prijatno – a to, praktično, znači da ga obučemo isto kao i sebe, kada nam je prijatno. Naime, «natrontano» dete će se brže oznojiti, pa će mu biti nelagodno napolju, ali će se isto tako osećati i ako uđe da se negde zagreje, pred ponovni izlazak napolje.
- Dete ima napad astme. Zima je, dobiće zapaljenje pluća. Treba mu odmah dati antibiotik da se zaštiti.
Potpuno pogrešno!
Astma i zapaljenje pluća su dve potpuno različite bolesti! Astma je suženje (spazam) malih i srednjih disajnih puteva, što se veoma razlikuje od pneumonije. Davati antibiotik detetu koje ima napad astme, potpuno je pogrešno – napad astme se ne leči antibioticima!
Pokazalo se da deca koja imaju astmu – nisu pod povećanim rizikom od dobijanja zapaljenja pluća! Čak je suprotno: dete astmatičar ima manje izgleda da oboli od pneumonije! Zato je besmisleno i pogrešno antibiotikom «pokrivati» dete koje ima napad astme!
Izvor: Moj pedijatar
8 dečjih bolesti koje zahtevaju (ili ne) antibiotike
Da li vašem detetu zaista treba antibiotik? Danas, kada je otpornost bakterija na lekove jedna od najvećih zdravstvenih pretnji, to bi trebalo da se zapitate svaki put kad vam se dete razboli. Ovaj vodič vam može pomoći da dođete do odgovora.
 sistema.){kind=link}