Stvorili su priče, pesme i romane koji se smatraju najznačajnijim delima u istoriji književnosti. A ko su ti poznati pisci van svojih dela? Oni su bili obični ljudi, poput nas, sa svojim ritualima, verovanjima, anegdotama i zanimljivostima koje često ostaju skrivene u senkama njihove umetnosti.
Franc Kafka, poznati pisac, bio je unuk kasapina, ali je postao strogi vegeterijanac, što dodaje sloj ironije njegovom delu i životu.
Gabrijel Garsija Markes nikada nije dozvolio da njegov najpoznatiji roman „Sto godina samoće“ postane film, čime je očuvala njegovu literarnu viziju netaknutom.
Ivo Andrić primio je Nobelovu nagradu 1961. godine u Štokholmu uz zvuke „Marša na Drinu“, pesme koju je sam odabrao da mu bude svirana prilikom dodele. Šveđanima se melodija mnogo dopala, a pesma se munjevitom brzinom proširila po celom svetu.
Autor „Alise u zemlji čuda“ Luis Kerol imao je problema sa finansijama, njegova dugovanja su ponekad iznosila i do 7.500 funti. Kerol punih 26 godina radio kao profesor matematike na Oksfordu. Takođe, on je sve detalje svog života beležio u dnevnicima, ali su nakon njegove smrti svi dnevnici spaljeni kako bi se zaštitila njegova reputacija. Još jedna zanimljivost je da je „Alisa u zemlji čuda“ bila zabranjena u Kini zbog likova životinja koje govore.
Lord Bajron bio je poznat po svojim ljubavnim aferama, navodno je imao 250 veza u Veneciji tokom jedne godine.
Viktor Igo je pisao stojeći, krećući se po radnoj sobi, dok je Gete radio isto, a Mark Tven uživao u pisanju ležeći. Šiler je, međutim, imao jedinstven pristup – pisao je držeći bose noge na komadu leda.
Zanimljivo je i to da se veruje da je između Isidore Sekulić i Iva Andrića postojalo nešto više od prijateljstva, iako je ta priča ostala neistražena.
Pre nego što je stekao svetsku slavu zahvaljujući svojoj prozi, argentinski pisac Horhe Luis Borhes je zarađivao za život pišući reklame za jogurt.
Đura Jakšić bio je poznat po tome što je često ceh u kafani plaćao svojom umetnošću. Tako je jednom pitao krčmara da mu da besplatnu večeru, s tim da mu Đura napiše pesmicu koja će mu se svideti. U slučaju da se krčmaru pesmica ne svidi, Đura će mu platiti gotovinom. Krčmar je pristao, a kada se Đura dobro najeo, počeo je da recituje pesmice jednu za drugom. Međutim, krčmaru se nijedna nije svidela. Najzad je Đura odrecitovao: „Ej, keso moja sa mnogo dinara, Iziđi iz džepa, isplati krčmara!“ – E, to mi se sviđa, to čekam! – reče krčmar. – E, vala, i ja jedva dočekah! – reče Đura i ode.
Truman Kapoti bio je neverovatan talent – s koeficijentom inteligencije 215, imao je kapacitet opažanja koji je nadmašivao svoje vršnjake, čitajući u proseku pet knjiga nedeljno.
Dejvid Selindžer, autor „Lovca u žitu“, pre nego što je postao poznat, bio je kontraobaveštajni oficir u Drugom svetskom ratu. Njegovo iskustvo rata duboko je uticalo na njegovo pisanje, a kasnije se povukao iz javnog života.
Misterija okružuje smrt Edgara Alana Poa, koji je 3. oktobra 1849. pronađen u delirijumu na ulicama Baltimora. On je tog dana nađen na ulici, u polusvesnom stanju i u odeći koja nije bila njegova. Imao je 40 godina.
Dikensov hobi bio je hipnoza. On je redovno pokušavao da svoju suprugu izleči od insomnije.
“U svome beogradskom stanu, nijem i oduzet, ležao je ispred ekrana Meša Selimović , gledao utakmicu i upravo se – kako bi to rekla narodna pjesma – dijelio sa životom. Možda je to bila samo zgodna bizarnost, u koju će budući čitatelj upisivati značenja kakva ona nema, ali postoji neka viša točnost i istinitost u činjenici da je jedan od najvećih pisaca jugoslavenske ere, pjesnik islamskoga misticizma, umirao gledajući nogometni spektakl.“ (O Mešinim poslednjim satima)
Žoze Saramago, jedan od najuticajnijih portugalskih pisaca završio je mašinobravarski zanat u Lisabonu, a kasnije se bacio na proučavanje literature van formalnih institucija. Nobela za književnost dobio je 1998. godine.
Vilijam Šekspir ima samo nekoliko godina formalnog obrazovanja.
Puškinov pradeda bio je Etiopljanin, koga je u Carigradu kupio srpski grof Sava Vladislavić.
Miroslav Krleža i njegova žena Bela ostali su do kraja njegovog života na Vi.
Jedini dramski pisac koji je umro glumeći svog junaka je Molijer. U komediji “ Uobraženi bolesnik“ , on je umro na sceni igrajući uobraženog bolesnika.
Agata Kristi je patila od disgrafije. To je oboljenje s kojim je nemoguće napisati nešto svojom rukom. Sva svoja dela je diktirala.
Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Pre nego se raziđoše on upita sudiju:
„Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“
„Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija.
„Doviđenja, gospođo“ odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.
