Piše: Aleksandra Luković, defektolog u Centru za nestalu i zlostavljanu decu
U razgovorima o seksualnom zlostavljanju dece često se polazi od pretpostavke da bi dete prepoznalo opasnost i potražilo pomoć. Međutim, praksa i iskustvo stručnjaka pokazuju drugačije. Deca često ćute ne zato što im se ništa ne dešava, već zato što ne znaju kako da razumeju sopstveno iskustvo niti kome mogu bezbedno da se obrate. Upravo zbog toga, razumevanje ćutanja predstavlja jedan od ključnih elemenata prevencije.
Dete nema iste kognitivne i emocionalne kapacitete kao odrasla osoba. Ono često ne prepoznaje neprimereno ponašanje kao nešto pogrešno, naročito kada dolazi od osobe kojoj veruje ili koja ima autoritet. Zbunjenost, strah da će izgubiti podršku odraslih i osećaj odgovornosti za situaciju mogu dovesti do povlačenja. Prevencija počinje u trenutku kada odrasli detetu jasno poruče da je u redu govoriti o svemu što izaziva nelagodu.
Dečija igra kao tihi, ali snažan oblik komunikacije – zašto je važno da roditelji nauče da slušaju
Sram je jedan od najčešćih razloga ćutanja, ali on nije urođen. On se gradi kroz poruke koje dete dobija u porodici, školi i društvu. Kada su teme tela, granica i seksualnosti predstavljene kao neprijatne ili neprimerene, dete uči da o tim iskustvima ćuti. Dete koje nema jezik za opisivanje svojih osećanja i iskustava teže će potražiti pomoć.
Posebnu prepreku za progovaranje predstavljaju reakcije odraslih koje, i kada su dobronamerne, mogu dodatno zatvoriti dete. Umirivanje, relativizacija, ispitivanje ili sumnja u detetove reči šalju poruku da ono što oseća nije važno ili nije dovoljno ozbiljno. Prevencija podrazumeva učenje odraslih kako da slušaju bez osuđivanja, pritiska i ishitrenih zaključaka, jer dete često ne ćuti samo zbog samog događaja, već zbog straha od reakcije okoline.
U preventivnom radu važno je obratiti pažnju na ponašanje deteta. Promene u navikama, raspoloženju, odnosima ili školskom uspehu često su prvi signal da se dete suočava sa nečim što ne ume da verbalizuje. Odrasli koji ove promene primete i reaguju sa razumevanjem, bez umanjivanja i optuživanja, otvaraju prostor za razgovor.
Kada odrasli dosledno pokazuju da su spremni da slušaju, da veruju detetu i da poštuju njegove granice, dete razvija osećaj sigurnosti. Razbijanje ćutanja ne znači pritisak da dete govori, već stvaranje odnosa u kojem ćutanje više nije jedina zaštita. Takav odnos predstavlja jedan od najsnažnijih oblika prevencije seksualnog zlostavljanja dece.
