Potreba za razumijevanjem i slaganjem
Čini mi se da današnji roditelji najviše vremena provedu objašnjavajući svojoj deci zašto nešto nije lepo i zašto nešto ne smeju. Da, puno je lakše kad nas dete razume i slaže se s nama da ta njegova želja baš i nije pametna i dobra za njega. Ali to se neće dogoditi jer dečjem uzrastu nije moguće tako lako i bez borbe odustati. Ima dece koja s vremenom odustanu kad s često posramljivana ili kažnjavana zbog nekog ponašanja ili kad se boje, ali deca generalno ne odustaju isprva, ne razumeju roditelje i ne slažu se s njima. Odgovornost je roditelja da postavlja granice i donosi odluke jer to deca razvojno nisu u stanju.
Granice i pravila: Kada djetetu reći ‘da’, a kada ‘ne’?
Kako postaju stariji, povećava se i njihova odgovornost i razumevanje. Ali se nikada, baš nikada ne moraju složiti s roditeljima. I sasvim je u redu da vi učinite po svom uz poštovanje da dete želi drugačije, da se ne slaže i da ima pravo da bude ljuto, tužno i nezadovoljno. I to baš zbog vas, dragih roditelja koji ste izbildovali sopstvene mišiće za podnošenje dečje i svoje frustracije i možete koliko toliko mirno živeti s tim.
U redu je grešiti
Jednom sam se susrela s idejom da je jako važno u prve tri godine detetova života sve raditi ispravno i ne grešiti oko odgoja jer će na taj način dete da izraste u celovitu osobu. Prva misao mi je bila što je to celovita osoba i ko to definiše. A druga, budući da ja zasigurno nisam celovita osoba, kakvu onda moja deca imaju šansu da to postanu?
Umesto celovitih osoba što god to značilo, možemo odgajati decu koja znaju da je u redu grešiti i kako ispraviti greške, koja znaju da brinu o sebi i svojim ličnim potrebama i granicama i koja znaju da su ljutnja, tuga i razne druge neprijatne emocije sasvim prirodne i ne manje važne, te da je moguće biti ljut na nekoga i voleti ga najviše na svetu.
Piše: Sunčana Rokvić
Izvor: Klokanica
