Istraživanje je naručio Maurichejs (Kraljevska galerija slika, umetnički muzej) u Hagu, gde se nalazi „Devojka sa bisernom minđušom“ Johanesa Vermera, a ta nezavisna studija koristila je tehnologiju praćenja očiju i magnetnu rezonancu da bi zabeležila moždanu aktivnost dobrovoljaca koji gledaju originalna umetnička dela i reprodukcije, preneo je Gardijan.
Naučnici su otkrili da je 20 volontera imalo odgovor koji je bio 10 puta jači kada su pogledali prava umetnička dela.
Martin Goselink, direktorka muzeja rekla je da je bila ubeđena u moć pravog umetničkog dela pre studije, ali da je želela da se ta pretpostavka i zvanično potvrdi.
„Svi osećamo razliku, ali da li je ona merljiva, da li je stvarna? Danas možemo reći da je to istina„, navela je ona.
Martin de Munik, suosnivač istraživačkog instituta „Neurensics„, koji je sproveo istraživanje sa drugim neurološkim specijalistima, rekao je da je studija imala dva elementa.
Volonteri, starosti između 21 i 65 godina, bili su pričvršćeni za elektroencefalogram (EEG) skener mozga i opremu za praćenje očiju i zamoljeni su da pogledaju pet slika u muzeju, plus postere u muzejskoj radnji.
Istraživači su takođe na magnetnoj rezonanci (MRI) posmatrali efekte slika stvarnih radova u odnosu na reprodukcije koje su bljesnule na naočarima volontera.
„Ako želite da znate šta ljudi misle, bolje je da to izmerite nego da ih pitate. Rezultati su bili izvanredni„, rekao je Munik.
Prava umetnička dela izazvala su snažan pozitivan odgovor u prekuneusu, delu mozga koji je uključen u svest, samorefleksiju i lična sećanja, rekli su istraživači.
„Violinista“ Gerita van Honthorsta dao je pozitivan stimulans od 0,41 od 1, na primer, ali samo 0,05 u obliku postera.
Istraživanje je takođe analiziralo „Devojku sa bisernom minđušom„. Popularni rad je privukao najveću pažnju u onome što su istraživači opisali kao „petlja trajne pažnje“ – trougao između naglašenog oka, usta i biserne minđuše devojke.
Izvor: Euronews.rs/Tanjug
