Zašto ne treba da gutamo vitamine i antioksidanse

Kada se to desi, taj molekul počne da jurca naokolo i pokušava da otme elektron od drugih molekula. Tako nastala gu­žva zapravo je sam oksidacioni proces, lanac događaja koji napada ćelije i, kao što ćemo videti u devetom poglavlju, pokreće upale, što dovodi do stvaranja novih slobodnih radikala. Oksidacija je po mnogo čemu nužno zlo koje prati pokušaje organizma da vrši reak­cije i održava ukupnu ravnotežu. Slobodni radikali su neophodni svim živim organizmima: osim što predstavljaju normalan proizvod ključnih bioloških procesa, koristi ih i naš imunosistem (granulo­citi i makrofagi) za ubijanje bakterija, a takođe delom učestvuju u obradi ćelijskih signala za mnoge normalne ćelijske funkcije.

„Slobodni radikali su neophodni svim živim organizmima: osim što predstavljaju normalan proizvod ključnih bioloških procesa, koristi ih i naš imunosistem (granulo­citi i makrofagi) za ubijanje bakterija“

Ali ako je proces oksidacije preteran, što dovodi do viška slo­bodnih radikala, mogu se pojaviti problemi. Kao što upala podstiče proces izlečenja ali može da postane i opasno hronična, isto važi i za oksidaciju. Pošto oksidovana tkiva, ćelije, proteini i DNK koje su slobodni radikali oštetili ne mogu normalno da funkcionišu, mnogi naučnici su pretpostavili da nekontrolisana oksidacija u or­ganizmu dovodi do mnoštva opasnosti po zdravlje, od bora i spo­rog metabolizma, preko gojaznosti, srčanih oboljenja pa do raka, demencije i drugih bolesti i znakova starenja. Ako poverujemo in­dustriji zdrave hrane i dodataka ishrani, antioksidansi su blagodat modernog vremena. Sve dok reč antioksidans nije postala normalna u svakodnevnom govoru, zahvaljujući čitavoj industriji sredstava protiv starenja bilo je teško ubediti ljude u korisnost voća i povrća, ali sada možemo pripisati mnoge koristi po zdravlje njihovim an­tioksidacionim sastojcima koji će nas štititi od oksidacionog stresa.

Nije čudo što naš organizam ima svoje načine da obuzdava slo­bodne radikale. U njemu postoji mnoštvo enzima koji mogu da neutrališu slobodne radikale, a među njima glutationsku re­duktazu, glutationsku peroksi­dazu, katalazu i superoksid-di­smutazu, kao i materije poput bilirubina i mokraćne kiseline. Vitamini koje lako dobijamo ishranom, kao vitamini A, C i E, takođe mogu da pomognu u tome. Oni se ponašaju kao do­bročinitelji i rado daju elektrone slobodnim radikalima, što pre­kida oksidacionu lančanu reak­ciju i sprečava štetu koju bi inače mogli da nanesu.

Pa šta se onda dešava kada unesemo suviše antioksidansa pomoću vitaminskih preparata i drugih stvari koje našem telu za­pravo nisu potrebne? Da li to može na neki način da poremeti rav­notežu u organizmu između stvaranja slobodnih radikala koji napa­daju loše ćelije, od kojih neke mogu biti i kancerozne, i obuzdavanja i neutralisanja slobodnih radikala koji bi mogli da se otmu kontroli? Ako poremetite tu osetljivu ravnotežu, blokiraćete fiziološki proces i poremetićete sistem koji još nismo u potpunosti shvatili. Možda upravo zato, i posle mnoštva naučnih radova, dokazi u korist uzi­manja vitamina ne podržavaju toliku famu.

Ako pogledate sva naučna ispitivanja vitamina koja su vršena na više od hiljadu ljudi u poslednje dve decenije, skoro svuda je pokazan povećan rizik od raka. Neki od tih rezultata bili su stati­stički značajni, a neki nisu. Pokazalo se da telo rado stvara slobodne radikale koji će napadati loše ćelije, uključujući i one kancerozne. Ako blokirate taj mehanizam uzimanjem previše vitamina, naročito onih koji se reklamiraju kao antioksidansi, blokirate prirodnu spo­sobnost kontrole unutar svog organizma. Blokirate fiziološki proces. Remetite sistem koji još ne razumemo u potpunosti.

Piše: Dr Dejvid B. Agas

(odlomak iz knjige „Život bez bolesti“, Vulkan izdavaštvo, 2014. Tekst prenet uz dozvolu izdavača. Naslov i oprema redakcijski.)

Pročitajte još i: Dragi roditelji, vama se govore laži