Mnoge situacije u životu je bilo lakše objasniti malom detetu ako je na svoj način iole poznavalo Boga. Od banalnih pitanja – ko je posolio more – do tragičnih stvari, kao kada neko umre, i pitanja – zašto je moralo tako?
Iako smo stariju ćerku pripremali na činjenicu da je more slano, kada je prvi put otišla na more sa tri godine, bila je iznenađena. Posle prvog kupanja, uveče iz kreveta pitala me je: ”Mama, ko je posolio more?” Odgovor je bio lak: ”Pa, Božić, naravno!” – odgovorila sam (Božić je u Teodorinom poimanju bio mali Bog, beba Hrist, pa mu je tako tepala).
„Mnoge situacije u životu je bilo lakše objasniti malom detetu ako je na svoj način iole poznavalo Boga. Od banalnih pitanja – ko je posolio more – do tragičnih stvari, kao kada neko umre, i pitanja – zašto je moralo tako?“
„A, zašto ga je posolio?“ – usledilo je pitanje. Zastala sam na trenutak a onda joj rekla: „On je znao da će deca voleti da se kupaju u moru, ali je znao i da će more biti prljavo, jer će neki piškiti u njemu, bacati otpatke u vodu ili prosto ulaziti prljavi. Onda se dosetio da so i još neke stvarčice slične soli mogu da ubiju bakterije i prljavštinu i učine more bezbednim za decu. I tako je odlučio da more bude slano.“ – završila sam u nadi da će razumeti.
Teodora je otprilike znala šta su bakterije, na nivou trogodišnjaka naravno, i koliko su opasne, jer je zbog njih primala takozvane „boce“ (injekcije). Videla sam da joj se baš dopada odgovor. Smeškala se: “Baš se super setio, Božić“- rekla mi je i okrenula se na drugu stranu da spava.
Bilo je raznih situacija kada sam bila zahvalna što smo ih vaspitali u veri. Nije bilo lako deci objasniti zašto je Bog, koji je dobar, odlučio da njihov brat koji je imao samo 25 godina umre i to u agoniji bolova. Obe su tada već bile velike i nisu prolazile priče o anđelčićima koji su hteli da se igraju sa njim. Ne, trebalo mi je malo proviđenje da to objasnim a da one ne prezru svog Božića. Da objasnim detetu koje jedino vidi grob i gomilu zemlje, da umreti više boli one koji ostaju, nego onoga ko je otišao. Da umreti znači sedeti sa samim Gospodom na trpezi ljubavi, gde nema bola i nevolja. Da ćemo sresti jednom, nekad, našeg dragog Milana, u mestima svetlosti i izobilja. Da će njen vaskrsli Božić, jednom, kad opet bude sišao na zemlju, možda baš dok ona bude farbala jaja, vaskrsnuti sve naše drage rođake i prijatelje. Do dugo u noć je trajao taj razgovor i možda joj ne bi bio dovoljan i utešan, da već nije bila rasla i vaspitavana u veri. Ali bio je.
Бог Вас благословио, за овако дивне и поучне речи.
јереј Горан С.
Prvi dio:
Nemam baš ništa protiv neverujućih ljudi. Sloboda je rođenjem data svima da izaberu šta će i kako će. Ne, čak imam drage prijatelje koji su ateisti i dokle god neko od njih ne krene da ismeva i ruga se mom opredeljenju, ja nemam nikakve potrebe da te ljude izbegavam. Tolerancija i razumevanje su most između verujućih i neverujućih. A obe osobine znaju da budu uvod u ljubav.
Drugi dio:
Doduše, bude mi ih ponekad žao, onako iskreno, prijateljski, kada me prisustvo na nekim liturgijama učini toliko srećnom i ispunjenom da ne mogu a da se ne setim tih dragih ljudi koji, verovatno, neće iskusiti nešto slično.
Znači tebi ne smije niko ništa reći ali ti imaš pravo da žališ nekog, što je puno gore od ismijavanja.
Tipična odlika praznovjernih ljudi.
Lepsi clanak odavno nisam procitala. Kako je lepo znati da postoje taki ljudi.
“ takvi “ :)))
Uživala sam čitajući. Hvala.
Ne mogu da verujem sta sam procitao. Ne mogu da verujem da postoje ovakvi ljudi u 21 veku. Na svako pitanje koje postavi dete, odgovor je Bozic?? Pretpostavljam da neznate zasto je more slano zato ste i dali takav odgovor. Umro je i sada mu je lepo sedi sa Bogom!?!? Navescete dete da donese stetnu odluku zeleci da mu bude lepo, da bude sa svojim bratom. Na svako pitanje treba da se da pravi odgovor, a dete ce razumeti, mozda ne sve ali posteepeno ce mu biti sve jasnije. U svakom slucaju bice naprednije, obrazovanije i pametnije dete od deteta koji je ceo zivot dobijao na svako pitanje samo jedan odgovor. Totalno me razocarao tekst i moderator koji je dozvolio isti. Nisam psiholog ali se nadam da ce se bar jedan javiti i objasniti kakve sve posledice prouzrokuje ovakvo vaspitanje.
Lijepo srocen tekst koji najvise govori o Vasoj porodici i kako organizujete zajednicke aktivnosti. Nazalost pomije sali ste obicaje i Hriscanstvo. Necu previse pisati ali cu se osvrnuti na 2 stvari koje su opste prihvacene u nasem narodu skoro kao osnove naseg nacionalnog a i time i vjerskog naravno pravoslavnog bivstvovanja. U startu ste naveli sa ste se rodili u tom prezimenu i tom narodu i samim tim ste pravoslavka. Vjera se ne dobija i ne stice. Vjera je individualna i zavisi od prihvatanja svakog pojedinca. Procitajte Sveto pismo. Mozete se roditi i u porodici svestenika ako ne prihvatate da je Hristos sin Boziji i da je vaskrsao uzalud Vam kako glasi prezime. Druga stvar je sto biste tesko objasnili porodici i prijateljima i ubila bi vas sramota da vam dijete nije pravoslavac tj. da nije krsten u pravoslavnoj crkvi cak i ako je to sve sto ima sa vjerom. Pitanje za Vas, ko su bili Hristovi sljedbenici? Jevreji, od roditelja iz plemena jevreja.
Druga stvar. Krstili dijete 2.dan ili na prvi rodjendan ili sa 18 godina to mu nece pomoci a ni odrediti ga Hriscaninom. Trebate gledati i kontekst u kojem Vam je baba rekla to sto je rekla. Nekad se smatralo da ce dijete prezivjeti ili imace vece sanse da prezivi ako je odmah po rodjenju krsteno j druga stvar je da ukoliko dijete umre nekrsteno svestenik nece citati molitvu. Opet procitajte Sveto pismo koje govori o nevinosti djece. Procitajte i tekstove patrijarha Pavla koji je govorio o tome i o krstavanju tek kad momci krenu u vojsku. Pozdrav i srecan Vam Bozic.
divan tekst, iskren…
Nemojte mnogo osuđivati. Nismo svi isti i nema svako dar da prožme i razume sam, analogno ni da prenese, i onda je bolje imati i Božić kao odgovor nego ne davati nikakav. Autorka teksta se ne udubljuje u suštinu vere. Ona traži ljubav i ljubav nalazi, te je zadovoljna. Možda deca rastu malo indoktrinirana, ali ako izrastu u dobre ljude, ni to nije preterano važno. Nemaju mogućnost izbora sada što ne znači da ih život neće postaviti pred situaciju u kojoj će naučiti i to.
Što se tiče arogancije u kojoj svi slični njoj smatraju kako su bolji od drugih („i njeni prijatelji nikad neće spoznati sreću i blaženstvo jer ne idu njenim, jedinim za to mogućim, putem“) ali nikad ne bi to priznali i suštinski shvatili, to je zato što za drugo ili bolje možda i ne znaju. Opet, ne treba ih kriviti. Da li je štetno? I po koga? Taj odgovor teško da možemo mi da damo.